Kompanije za zaštitu privatnosti odbijaju uredbe EU koje bi bile kraj privatnosti za sve građane
Konzorcijum tehnoloških kompanija uputio je hitan apel ministrima širom Evropske unije, izričući ozbiljno upozorenje da ne podržavaju predloženu uredbu koja se fokusira na seksualno zlostavljanje dece kao izgovor da ugrozi bezbednosni integritet internet servisa koji se oslanjaju na enkripciju i kraj privatnosti za sve građane.
Ukupno 18 organizacija – koje se pretežno sastoje od dobavljača šifrovanih usluga e-pošte i razmene poruka – izrazilo je zabrinutost zbog potencijalne eksperimentalne regulative Evropske komisije (EK), ističući „štetne” efekte na privatnost i sigurnost dece i moguće strašne posledice za sajber bezbednost.
Objavljeno u javnosti 22. januara 2024., u ovom zajedničkom otvorenom pismu se tvrdi da nacrt odredbe EK poznat kao „Kontrola ćaskanja“, koja nalaže sveobuhvatno skeniranje šifrovanih komunikacija, može stvoriti sajber ranjivosti koja izlaže građane i preduzeća povećanom riziku. Dalje naduvavajući ovo pitanje, pismo se takođe bavi zastojem među državama članicama, EK i Evropskim parlamentom, koji još uvek nisu pomirili različita gledišta o proporcionalnosti i izvodljivosti strategije masovnog skeniranja u rešavanju problema bezbednosti dece.
Među potpisnicima su Proton, email servis sa enkripcijom iz Švajcarske; Tuta Mail i NextCloud, specijalizovani za skladištenje e-pošte i u oblaku(cloud); kao i Element, provajder šifrovanih komunikacija i usluga saradnje. Zajedno, oni mole lidere EU da razmotre uravnoteženiju verziju naloga, kako je predložio Evropski parlament, za koju stručnjaci tvrde da je moćnija i efikasnija od masovnog skeniranja usluga sa enkripcijom.
Klaus Švab: Nisu nam ni potrebni demokratski izbori, imaćemo veštačku inteligenciju i impantate u teluhttps://t.co/KsndEqvCfn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 29, 2024
Predložena verzija uredbe od strane EK gura tehnološke kompanije da uvedu „backdoors“ ili koriste „skeniranje na strani klijenta“, kako bi ispitali sadržaj svih šifrovanih komunikacija u potrazi za dokazima o seksualnom zlostavljanju dece. Međutim, ove kompanije su snažne u svom uverenju da, uprkos njegovoj svrsi da se bori protiv sajber kriminala, prestupnici mogu brzo da iskoriste mehanizam, „kompromitujući bezbednost za sve“.
Primena skeniranja na strani klijenta – suprotstavljanje „heš vrednosti“ šifrovanih poruka sa bazom podataka „heš vrednosti“ nezakonitog sadržaja koji se nalazi na ličnim uređajima – naišla je na oštre kritike bezbednosne zajednice.
Uprkos snažnom stavu EU prema zaštiti podataka, koji je otvorio put etičkim tehnološkim kompanijama koje su usredsređene na privatnost da uđu na evropsko tržište, ove tehnološke kompanije veruju da bi predlog EK mogao biti u suprotnosti sa drugim propisima EU kao što je Zakon o sajber otpornosti (CSA) i Zakon o sajber bezbednosti, koji podstiču primenu end-to-end enkripcije za suzbijanje sajber rizika.
Tehnološke kompanije predlažu alternative obaveznom skeniranju za koje veruju da su efikasnije i daju prioritet zaštiti i bezbednosti podataka. Oni tvrde da pristup usklađen sa predlozima Evropskog parlamenta pruža čvrst okvir za zaštitu dece. Štaviše, oni raspravljaju o opasnosti da takva tehnologija skeniranja bude potencijalno zloupotrebljena od strane opresivnih režima da bi uništili političke disidente.
Oni zaključuju da iako nisu samo otporni na rešenja, oni naglašavaju važnost osmišljavanja strategija blisko usklađenih sa predlozima Evropskog parlamenta. U izjavi za Reclaim The Net Matijas Pfau, osnivač Tuta, dodaje da bi takav zakon „da se skenira svaka poruka ćaskanja i svaki imejl stvorio backdoor – onaj koji bi kriminalci mogli da zloupotrebe i biće zloupotrebljeno“.
