KOMUNISTIČKA PARTIJA KINE PROŠIRUJE STRATEGIJU TRI RATA U SVEMIRU
Kineski robot luta po prašini Meseca. Skuplja uzorke stena, meri hemijska jedinjenja i posmatra kratere koje čovečanstvo nikada ranije nije videlo. To je izvan dosega američkih senzora. To je izvan vladavine međunarodnih zakona i normi. Na misiji je.
Nalazi se na tamnoj strani meseca.
Kineska komunistička partija (KPK) upravlja Yutu-2 na suprotnoj strani Meseca od 2019. Navodno deo programa istraživanja Meseca KPK, roveri kao što je Yutu-2 pripremaju put za izgradnju nove robotske istraživačke baze na mesecu. Ta će baza, zauzvrat, pripremiti put za sletanje na Mesec s posadom i novu lunarnu bazu kojom zajednički upravljaju Kina i Rusija.
Planirano je da se faza istraživanja ovog procesa, čiji je deo Yutu-2, produži do 2025. godine uz još šest misija koje će sprovesti Kina i Rusija. Nakon toga, očekuje se da će izgradnja baze trajati najmanje do 2035. godine, s tim da će puni operativni kapacitet biti postignut do 2036. godine.
Ambicija izaziva interesovanje naučnika, uvek gladnih novih saznanja o jedinom Zemljinom mesecu. Tajnost koja obavija projekat, međutim, uznemiruje stratege koji ovaj mali rover ne vide kao samo mali korak za čovečanstvo, već kao jedan divovski skok za kineske vojne sposobnosti.
Zaista, neki stručnjaci veruju da Yutu-2 i njegova kolekcija lunarnih stena nije samo nastavak kinesko-američke. konkurencije, ali bi zapravo mogao pružiti ključeve pobede u budućem ratu.
Svemir je deo ratne strategije
Michael Listner je advokat vrlo neobične vrste. Specijalizirao se za svemirsku politiku i nekoliko godina je vodio objavljivanje “The Précis”, pravnog biltena koji istražuje osnovu svemirskog prava i njegove posledice na međunarodnu politiku u svim oblastima, od poslovanja do nacionalne sigurnosti.
On kaže da KPK proširuje svoju strategiju „Tri rata“ u svemir. Ova ogromna nova granica biće centralna u režimskim kampanjama medijskog uvećanja, predmet psihološkog ratovanja i, od vitalnog značaja, središnji deo novih pravnih bitaka koje će preoblikovati međunarodni poredak dok Kina nastoji da zatraži status globalnog hegemona Sjedinjenih Država za svoj vlastiti.
Strategija je, kako je rekao, osmišljena da potkopa i možda porazi neprijatelja bez ispaljivanja metka.
„Svemir je domen ratovanja“, rekao je Listner. „To će biti deo borbe i biće deo budućeg sukoba.“
„Oni se trenutno bore na svim ovim frontovima“, dodao je Listner o strategiji tri ratovanja KPK u svemiru.
U stvari, ja na to zaista gledam kao na pripremu bojnog polja.
Taj pokušaj oblikovanja bojnog polja, centralnog za svaku vojsku, posebno je značajan za kineske vojne stratege koji su, barem od petog veka pre nove ere, proučavali spise eminentnog filozofa rata Sun Tzua, koji je tvrdio da je priprema bojnog polja sredstva za savladavanje neprijatelja.
Kao takav, strahuje se da će kineski režim efikasno osigurati da u slučaju izbijanja sukoba ima stratešku prednost pripremajući povoljan pravni pejzaž, pozicioniranje sredstava u orbiti i izgradnju saveza u svojim svemirskim operacijama.
Razlog za nastavak ovog napora na Mesecu je dovoljno jednostavan: Amerika ne može raditi bez svemira.
“Američka zavisnost i oslanjanje na svemir je gotovo apsolutna”, rekao je Paul Crespo, predsednik Centra za američke odbrambene studije.
Od komunikacija do bankarstva do vazdušnog i zemaljskog putovanja i GPS-a, naša ekonomija, društvo i vojska ne mogu preživeti bez dominacije SAD-a u svemiru.
Crespo, veteran marinaca koji je služio u Odbrambenoj obaveštajnoj agenciji, sproveo je godine ispitujući zloćudni uticaj KPK u inostranstvu i njene napore da degradira i potkopa svoje protivnike kroz tehnologije dvostruke namene i legalni rat.
I Crespo i Listner strahuju da će Mesec biti sledeća kineska „linija od devet crtica“ i da će se koristiti za savijanje vladavine prava u korist KPK, baš kao što je to slučaj u Južnom kineskom moru.
Kineski režim tvrdi da je oko 85 posto spornog Južnog kineskog mora razgraničeno linijom od devet crtica, što je tvrdnju odbacio međunarodni sud 2016. Nekoliko drugih zemalja takođe polaže pravo na delove plovnog puta. Uprkos presudi, Peking je izgradio vojne ispostave na veštačkim ostrvima i grebenima u regionu, i rasporedio brodove obalske straže i kineske ribarske čamce kako bi uplašio strana plovila, blokirao pristup plovnim putevima i zauzeo plićake i grebene. Stručnjaci strahuju da će KPK koristiti svoju mesečevu i svemirsku infrastrukturu kako bi na sličan način izbacila konkurenciju i kontrolisala dešavanja u regionu, kršeći međunarodne zakone i norme.
“KPK je dokazala da ne poštuje međunarodno pravo ili norme, te da je spremna maltretirati, pretiti, prisiljavati i probijati se na bilo koje mesto koje smatra vitalnim za svoje strateške ciljeve”, rekao je Crespo.
To je kristalno jasno s njegovim ilegalnim širenjem na veći deo Južnog kineskog mora i potraživanjima na njemu.
Ovo će sigurno još više vrediti za Kinu u svemiru gde su norme daleko manje uspostavljene i određene.
Odgovor Sjedinjenih Država na svemirski avanturizam KPK bio je pomešan.
Za vreme administracije Američkog predsednika Donalda Trampa, nacija je zauzela čvrst stav i nastojala nadmašiti KPK do meseca. Zaista, sporazumi o Artemis su prvobitno bili osmišljeni da usmeravaju one nacije koje su trebale sarađivati u programu Artemis, nastojanju koje predvode SAD da uspostave bazu na Mesecu.
Trampova direktiva o svemirskoj politici – 1, takođe, nastojala je “voditi inovativni i održivi program istraživanja s komercijalnim i međunarodnim partnerima kako bi se omogućilo širenje ljudi širom Sunčevog sistema i vratilo na Zemlju nova znanja i mogućnosti”.
Kako bi ispunila ove ambicije, NASA je pokušala da pojača svoj prvobitni cilj uspostavljanja prisustva na Mesecu od 2028. do 2024. Međutim, taj datum je brzo pomeren na 2025. godinu. Od tada, NASA je ponovo promenila kurs i odredila 2025. kao najraniji datum za američki let oko Meseca, ali koji neće sleteti na Mesec.
Uzurpiranje prednosti
Mesečeva trka ima potencijal da revolucionira međunarodne odnose više od bilo kojeg drugog aspekta kinesko-američkog takmičenja. Kada je u pitanju diktiranje onoga što je zakon izvan zemljine atmosfere, Crespo i Listner veruju da pobeđuje onaj ko prvi stigne.
„Sve se zapravo radi o konkurenciji velikih snaga“, rekao je Listner.
Opšti koncenzus o nadmetanju velikih sila je ko će na kraju doneti pravila u međunarodnoj areni. Drugim rečima, ko će imati najveći uticaj u oblikovanju onoga što je legalno i kako izgleda svetonazor u narednih nekoliko decenija.
Listner je opisao borbu između Sjedinjenih Država i Kine za uticaj u oblikovanju sveta i njegovih normi kao jednu od suprotstavljenih vizija, u kojoj se dva radikalno različita načina razumevanja i delovanja u svetu suprotstavljaju jedan drugom.
Ta se borba, kako je rekao, odvija u svemiru.
„Trenutno postoje dve konkurentne vizije“, rekao je Listner.
“Jedan je sporazum Artemis, koji je započela Trampova administracija.”
Ruska Federacija i Narodna Republika Kina su se suprotstavile sa vlastitom konkurentskom vizijom, nazvanom Međunarodna stanica za istraživanje Meseca.
Sporazumi Artemis, rekao je Listner, predstavljaju okvir za međunarodnu saradnju u pogledu istraživanja i korišćenja Meseca, Marsa i drugih astronomskih objekata. Napori se uglavnom zasnivaju na Sporazumu UN-a o svemiru iz 1967. godine i nastoje da afirmišu miroljubivu saradnju, promovišu interoperabilnost i registruju objekte u svemiru prema jedinstvenim standardima.
Sporazum o svemiru trenutno ima 111 potpisnica, uključujući Kinu i Rusiju. Artemis sporazum, prvi put potpisan 2020. godine, ima 14 potpisnika; Kina i Rusija nisu potpisale, gledajući na taj napor kao na komercijalni sporazum nepotrebno povoljan za Sjedinjene Države.
S druge strane, Međunarodna lunarna istraživačka stanica je nastojanje KPK i Rusije da otrgnu međunarodno vođstvo svemira od američke NASA-e i zagovaraju novi, evroazijski poredak.
Zaista, mali Yutu-2 je samo prva od sedam istraživačkih misija koje planiraju Kina i Rusija, a koje će pripremiti put za izgradnju baze. To je važno kada je budućnost dominacije svemirom na kocki.
„Radi se o konkurentskom gledištu o tome šta će biti vladavina prava i ko će donositi pravila na površini Meseca i u eksploataciji svemira“, rekao je Listner.
Ko god prvi stigne i počne da gradi, biće taj koji donosi pravila.
U tu svrhu, Crespo je upozorio da KPK pokušava prekovati svemir prema vlastitoj slici, potkopavajući sposobnost Sjedinjenih Država da se održe ne samo kao svetska supersila, već i kao civilizacija.
„Neutralizacija naše dominacije u svemiru ozbiljno će ugroziti našu sposobnost da pobedimo u bilo kojem većem sukobu, pa čak i našu sposobnost da održimo stabilno, moderno, funkcionalno društvo“, rekao je.
Ako Kinezi odu dalje od jednostavnog neutraliziranja naše dominacije i sami steknu jasnu dominaciju u svemiru, to će postati gotovo svršen čin u smislu da Amerika gubi sposobnost da ostane svetska sila, pa čak i jednostavno nezavisna suverena nacija.
Listner je rekao da je to sukob u sivoj zoni u svom najboljem izdanju i da su Sjedinjene Države i Kina uključene u rat pod bilo kojim drugim imenom.
„Iz perspektive NRK-a, mi smo u ratu“, rekao je Listner, misleći na Narodnu Republiku Kinu.
Lunarna pretnja
Taj sukob u sivoj zoni, u kojem se nacije upuštaju u neprijateljstva koja prestaju negde pre otvaranja vatre, u punom je jeku u svemiru.
„Svaka kineska i/ili ruska baza s ljudskom posadom na Mesecu bi im pružila značajnu stratešku prednost u vojnom, pravnom i ekonomskom smislu“, rekao je Crespo.
Početkom decembra, general David Thompson, prvi zamenik šefa svemirskih operacija američkih svemirskih snaga, rekao je da KPK pokreće napade na američku svemirsku infrastrukturu „svakog dana“. Ovi reverzibilni napadi, u kojima su američka satelitska arhitektura ili sajber sistemi privremeno kompromitovani, uglavnom se shvataju kao testiranje voda.
Odnosno, priprema za pravi rat.
Thompson je u odvojenim napomenama rekao da kineski režim razvija svemirske kapacitete dvostruko brže od Sjedinjenih Država. Štaviše, raste niz njegovih platformi dizajniranih za svemirsko ratovanje.
„Kinezi imaju robote u svemiru koji vrše napade“, rekao je Thompson.
Oni mogu izvoditi napade ometanja i laserske zasljepljujuće napade. Imaju kompletan paket sajber mogućnosti.
Ako ne počnemo ubrzavati svoj razvoj i mogućnosti isporuke, one će nas premašiti. A 2030. nije nerazumna procena.
Takav napredak ukazuje na slabosti postojećih zakona kao što je Sporazum o svemiru, za koji mnogi ljudi pogrešno veruju da zabranjuje razvoj svemirskog oružja.
„Konvencionalno oružje u svemiru nije zabranjeno Ugovorom o svemiru, kao što se može videti na demonstracijama ASAT (protivsatelitskog oružja) Ruske Federacije pre nekoliko nedelja“, rekao je Listner.
Međutim, nuklearno oružje u određenim okolnostima je zabranjeno Ugovorom o svemiru.
Listner-ove primedbe odnose se na nedavnu rusku demonstraciju rakete ASAT kojom je gađala satelit u orbiti.
Kritičari su optužili Rusiju da ugrožava živote astronauta, jer hiljade komada krhotina mogu uništiti svemirska vozila. Događaj je bio sličan incidentu koji je izvela Kina 2007. godine.
Zaista, KPK ubrzano proširuje svoje vojne kapacitete kao deo sveopšteg pokušaja da uzurpira vojnu i komercijalnu dominaciju Sjedinjenih Država. Taj napor je osmišljen da pruži KPK ogroman novi blickrig vojnih tehnologija dostojan naučne fantastike.
Napori uključuju razvoj hipersoničnog oružja, elektromagnetnih impulsnih uređaja, novih pomorskih brodova sposobnih za lansiranje raketa u svemir i nuklearnog reaktora za pogon svemirskih putovanja, navodno 100 puta moćnijeg od onih koje planiraju Sjedinjene Države.
Sve u svemu, KPK planira da lansira 10.000 satelita do 2030. u svojim naporima da sruši američku dominaciju u svemiru.
Postoji nekoliko načina na koje bi KPK mogla iskoristiti Mesec, ili sva svemirska sredstva, kako bi iskoristila slabosti svojih protivnika ili unapredila svoje napore za oružje. Povećano prisustvo omogućilo bi Kini veću komunikaciju i kontrolu nad svojim svemirskim sredstvima, pre svega satelitskom arhitekturom, koja je ključna za američke i savezničke GPS sisteme od kojih vojska zavisna. Stručnjaci su dugo tvrdili da bi preventivni udar na američke GPS sisteme bio prvi potez Kine u ratu, uključujući onaj oko Tajvana.
Druge mogućnosti su više hipotetičke, kao što je dugo teoretisano, upotreba kinetičkog sistema bombardovanja koji bi mogao uticati na Zemljinu gravitaciju. Takav sistem bi mogao efektivno pretvoriti objekte jednostavne poput volframovih šipki u oružje za masovno uništenje zbog brzine kojom bi udarili u zemlju.
Ovo bi efektivno omogućilo sistemu baziranom na satelitu ili Mesecu da baca teške objekte na Zemlju razornom snagom meteora, što je podvig zbog kojeg se predloženo oružje dugo nazivalo „Šipke od Boga„.
Iako je skuplji od drugih sistema, ideja za takav sistem postoji još od Hladnog rata, a Pentagon je navodno razmišljao o njegovom razvoju 2006. pre nego što je umesto toga krenuo u istraživanje hipersoničnih klizećih vozila.
Listner je rekao da je kontinuirano osvajanje svemira od strane KPK delomično posledica neuspeha američkih i savezničkih lidera da prepoznaju fundamentalne razlike u zapadnim i euroazijskim načinima konceptualizacije sveta i politike.
„U osnovi, moramo shvatiti da NRK i Ruska Federacija ne razmišljaju kao SAD i zapadne nacije“, rekao je Listner.
Njegovi komentari odražavaju rastući konsenzus, prepoznat u novim izveštajima američkog Kongresa, da KPK napreduje u globalnoj kampanji za zagovaranje marksizma kao alternative američkom kapitalizmu i za zamenu Sjedinjenih Država kao globalnog hegemona.
U tom cilju, međunarodna zajednica bi se mogla poigrati kreiranjem zakona, kao što je to slučaj sa Artemidinim sporazumima, ali je KPK demonstrirala svoju nespremnost da se pridržava takvih normi.
„Nevladine organizacije, mirovne grupe i grupe za razoružanje veruju da NRK i Rusi misle kao mi kada to ne čine“, rekao je Listner.
To se zove ‘razmišljanje u ogledalu’, i to je vrlo, vrlo opasna igra.
Baza za koga?
Možda nigde ova zamka nije tako očigledna nego u takozvanoj politici dvostruke namene KPK.
KPK javno poriče da se njeni svemirski sistemi i projekti, uključujući planove Meseca i satelit, koriste u vojne svrhe.
Na primer, svoj satelit grabber je okarakterisao kao sredstvo za čišćenje svemirskog smeća, a svoj test hipersonične rakete kao svemirsku letelicu za višekratnu upotrebu.
Kritičari KPK ističu da je dvosmislenost oko toga da li je takva tehnologija u biti civilne ili vojne prirode karakteristika dvostruke namene.
Dvostruka upotreba je praktična realizacija politike KPK „civilno-vojne fuzije“, čiji je cilj brisanje svih barijera između privatnog i javnog života kako bi se osiguralo da sve civilne tehnologije takođe unaprede kinesku vojnu dominaciju.
Rakete koje se koriste za lansiranje Yutu-2 na Mesec su jedan od takvih primera. Ista vrsta rakete korištena je za lansiranje novog hipersoničnog sistema oružja KPK, za koji se američki čelnici strahuju da je nuklearno oružje za prvi udar.
Vođe KPK su rekli da je test bio u korist njenog svemirskog programa.
Praktično sve što omogućava zemlji da lansira objekte u svemir ne razlikuje se od interkontinentalnih balističkih projektila ili hipersoničnog oružja, rekao je Crespo.
Za Kinu je ta razlika prilično sporna.
Crespo je rekao da je ta dvosmislenost deo programa, osmišljenog da prikrije da li je vojna ili civilna funkcija bilo kojeg projekta trebala biti dominantna.
Takva dvosmislenost čini razliku na Mesecu, gde su svi kineski tajkonauti zaposleni u kineskoj vojsci.
„Svaka baza na Mesecu služi u naučne svrhe, a istovremeno jasno pruža Kini strateško lunarno prisustvo koje će trebati braniti i može se koristiti za nadzor, izviđanje ili vojne napade svih vrsta na satelite i druga svemirska sredstva“, rekao je Crespo.
Nijedna lunarna baza neće biti isključivo civilna za KPK.
Svet koji treba dobiti
Istraživač Paul Szymanski opisao je svemir kao „najnejasnije bojno polje“. Međutim, njegova nejasnoća ne umanjuje njegovu centralnu ulogu u budućnosti nacija. Naprotiv, ekonomske, vojne i političke posledice svemira, a posebno kontrole Meseca, gotovo je nemoguće preceniti.
“Svemir je najveća američka vrednost i njena najveća ranjivost”, rekao je Crespo.
Kinezi i Rusi to vide kao našu Ahilovu petu.
U tom cilju, strateška vrednost prostora može se smatrati najvažnijom tačkom ambicija KPK. To je kapija kroz koju bi jedna rastuća sila mogla preskočiti globalnog hegemona da diktira budućnost zemaljskih poslova.
Zaista, nije preterano reći da je Mesec za KPK ono što su Alpi bili za Hanibala. Ako se uzme, ostatak može pasti kao domine.
Ulozi su tako visoki. Ko kontroliše svemir, može kontrolisati svet.
NOVOGODIŠNJA EMISIJA- Evo šta nas čeka u 2022 godini! SPECIJALNI GOSTI!
