Konsultant za četiri velika proizvođača vakcina: „Eksperimentisali smo na siročadi i deci sa invaliditetom“
Vrhunski doktor je priznao da se na siročadi, mentalno hendikepiranim i bebama majki u zatvoru rutinski eksperimentiše za razvoj vakcina.
Početkom 1960-ih, Plotkin je bio na pedijatrijskoj specijalizaciji u Londonu, u Engleskoj, u bolnici za bolesnu decu (sada bolnica Great Ormond Street). U to vreme, kao što je Plotkin priznao u sudskom postupku 2018. godine, ranjiva deca su bila primorana da uzimaju eksperimentalne vakcine bez ikakvog pristanka roditelja.
Expose-nevs.com izveštava: Plotkin je američki lekar koji, u svojoj „penziji“, radi kao konsultant za četiri velika proizvođača vakcina, kao i za biotehnološke firme, neprofitne organizacije i vlade.
Prema Vikipediji, njegova knjiga „Vakcine“ je standardna referenca na tu temu. I dobio je nadimak „Kum vakcina“. Na pitanje o njegovom nadimku, Plotkin je rekao: „Mislim da je to dvosmisleno, pošto je Kum bio zločinac“, kaže on. „Ne bih [sebe tako nazvao], ali očigledno ne mogu da zaustavim druge.
Tokom „pandemije“ Covid-19, od Plotkina je tražen savet o preporukama za upotrebu mRNK i drugih vakcina.
Spremite se za totalnu ludnicu | Milan Tarot | Mario Zna, 300 Uživo
U članku od utorka, Roman Bistrianik je raspravljao o tome kako medicina čini pacijente nevoljnim učesnicima u eksperimentima i bez njihovog znanja.
„Medicinski establišment vas vidi kao deo beskonačnog eksperimenta, subjekta za ispitivanje niza lekova i vakcina – a da nikada niste u potpunosti obavešteni o potencijalnim opasnostima. Verovatno verujete da su ovi proizvodi pažljivo testirani, verujući da korporacije i vlade nikada neće rizikovati vaše dobro. Ali istorija priča drugu priču“, napisao je on pre nego što je naveo primere medicinskih eksperimenata koji su sprovedeni na nesvesnoj javnosti.
U ovom članku ističemo jedan primer koji je Bistrianik dao – DTP vakcine – koji pokazuje do koje mere su medicinski eksperimenti namerno i svesno sprovedeni na populaciji.
„Nacionalna vakcinacija protiv DTP (difterije, tetanusa, pertusisa) počela je u Sjedinjenim Državama kasnih 1940-ih i u Engleskoj 1957. Vrlo rano su se pojavile naznake problema. Članak iz 1946. govori o dečacima blizancima starim 10 meseci koji su umrli 19. juna 1945. nakon što su primili drugu injekciju vakcine protiv difterije i pertusisa… Članak iz 1948. u Pedijatriji govori o slučajevima oštećenja mozga nakon upotrebe vakcine… Izveštaj iz 1980. povezao je upotrebu DTP vakcine sa napadima“, rekao je Bistrianik.
„Izveštaj IOM-a [Instituta za medicinu] Nacionalne akademije nauka SAD iz 1985. izvestio je o problemu neželjenih reakcija na vakcinu protiv pertusisa sa celim ćelijama. Panel je procenio da se svake godine daje 17.994.600 doza vakcine sa celim ćelijama. Rezultat je bio 7.197.840 slučajeva lakših reakcija, 10.283 konvulzije, 164 slučaja encefalitisa i 58 slučajeva hroničnog invaliditeta, sa troškovima koji se kreću u milionima. Komisija je takođe procenila da je DTP u celoj ćeliji izazivao dve do četiri smrti godišnje“, dodao je on.
„Kao rezultat njihovih nalaza, IOM je preporučio prelazak na acelularnu verziju, ili DTaP… Nada je bila da će to u velikoj meri smanjiti broj reakcija… Ipak, DPT će se i dalje koristiti širom sveta.“
Novi dokumentarni film razotkriva ZLOČINE FAUČIJA i zavere oko COVID-a! Facebook čak zabranio i trejler filma (VIDEO) https://t.co/UixGBu3kFS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 28, 2024
Bistrianik je citirao svedočenje Stenlija Plotkina 2018. na sudu u Mičigenu gde je priznao da se DTP vakcine koriste u zemljama u razvoju, poput Latinske Amerike i Afrike, uprkos tome što je stopa smrtnosti među onima koji su primili DPT vakcinu deset puta veća.
U istom sudskom slučaju, Plotkin je priznao da su istraživači i kreatori vakcina eksperimentisali sa decom majki u zatvoru, mentalno poremećenim osobama i stanovništvom u zemljama u razvoju:
P(pitanje). Da li ste ikada koristili siročad za proučavanje eksperimentalne vakcine?
O(odgovor). Da.
P. Da li ste ikada koristili mentalno hendikepirane osobe za proučavanje eksperimentalne vakcine?
A Ne sećam se da sam ikada radio studije kod mentalno hendikepiranih pojedinaca. U to vreme 1960-ih to nije bila neuobičajena praksa.
P. Dakle, vi kažete – nije mi jasan vaš odgovor. Žao mi je. Da li ste ikada koristili mentalno hendikepirane osobe za proučavanje eksperimentalne vakcine?
A Ono što kažem je da se ne sećam da sam to konkretno uradio, ali da 1960-ih nije bilo neobično da se to uradi. I ne bih poricao da sam to možda učinio.
P. Da li ste ikada rekli da je bolje eksperimentisati na onima za koje je manje verovatno da će moći da doprinesu društvu, kao što su deca sa hendikepom, nego sa decom bez hendikepa ili odraslima bez hendikepa?
A Ne sećam se konkretno, ali je moguće. I, opet, ponavljam da je 1960-ih to bila manje-više uobičajena praksa. Od tada sam se predomislio. Ali to su bili, to je bilo davno.
P. Predaću vam ono što je označeno kao dokaz 43. Da li prepoznajete ovo pismo koje ste napisali uredniku? [Pogledajte napomenu ispod.]
O Da.
P. Da li ste vi napisali ovo pismo?
O. Da.
Pitanje je jedna od stvari koje ste napisali: Pitanje je da li ćemo eksperimente izvoditi na zdravim odraslima i na deci koja potencijalno doprinose društvu ili da izvodimo početne studije na deci i odraslima koji su ljudi po formi, ali nemaju i društveni potencijal?
O. Da.
P. Može se prigovoriti da ovo pitanje implicira nacističku filozofiju, ali ne mislim da je teško razlikovati nefunkcionalne osobe od pripadnika etničkih, rasnih, ekonomskih ili drugih grupa.
O. Mm-hmm.
P. Da li ste ikada koristili bebe majki u zatvoru za proučavanje eksperimentalne vakcine?
O. Da.
P. Da li ste ikada koristili pojedince pod kolonijalnom vlašću da proučavate eksperimentalnu vakcinu?
O. Da.
P. Da li ste to uradili u Belgijskom Kongu?
O. Da.
P. Da li je taj eksperiment uključivao skoro milion ljudi?
O. Pa – pa, u redu, da. Svedočenje Stenlija A. Plotkina, doktora medicine New Hope, Pennsilvania. 11. januar 2018. Država Mičigen u Okružnom sudu za porodično odeljenje okruga Oukland. Lori Matheson f/k/a Lori Ann Schmitt, tužitelj protiv Michael Schmitt, tuženi. Predmet br. 2015-831539-DM.
Napomena: Prema transkriptu sudskog postupka, „Dokaz 43“ se odnosi na „The New England Journal of Medicine, Vol. 289, br. 11.” Članak iz 1973. godine pod naslovom „Etika ljudskih eksperimenata (nastavak)“ objavljen je u časopisu „Vol. 289“ u sekciji „Korespondencija“, ali je iza paywall-a, pa nismo mogli definitvno potvrditi da se radi o „pismu uredniku“ na koje se poziva.
Nulta Tačka/ExposeNews
