У Европској унији расте отпор према увођењу нових овлашћења за масовни надзор приватних порука, а Данска је оптужена да ширењем лажних тврдњи врши притисак на земље чланице да прихвате спорну регулативу познату као „Чет контрола 2.0“.
Дански министар правде Петер Хумелгор директно је оптужен да је ширио дезинформације током затвореног састанка Савета ЕУ 15. септембра, тврдећи да ће Европски парламент блокирати обнову постојећег система добровољног скенирања садржаја – уколико се не усвоји нова, обавезујућа регулатива.
„Ово је лаж — креирају вештачку кризу!“
Бивши посланик Европског парламента и активиста за дигитална права Патрик Брајер оштро је реаговао:
„Ово је брутална лаж осмишљена да створи вештачку кризу. Не постоји никаква одлука Европског парламента. Ово је бесрамна кампања дезинформација како би се наметнуо масовни надзор над 450 милиона Европљана.“
Брајер је позвао владе, посебно Немачку, да не наседају на политичке манипулације и да одбране право грађана на приватност и енкрипцију.
Шта је „Чет контрола 2.0“?
Офицјелни назив прописа је Регулатива против сексуалног злостављања деце (CSAR), али критичари упозоравају да се ради о алатки за масовно скенирање свих порука, укључујући:
- Све поруке на WhatsApp, Signal, iMessage, чак и ако су енкриптоване
- Садржаје у имејловима и cloud складиштима
- Приватне фотографије и видео-снимке
- Наводно „ограничена“ примена у пракси би захтевала скенирање целокупног дигиталног садржаја свих корисника.
Шта то значи за обичне људе?
- Лажно позитивни резултати од 50 до 75%: систем може пријавити породичне фотографије са одмора или приватне поруке као „опасне“
- Целе претходне конверзације се шаљу полицији
- ЕУ агенција добија све податке, укључујући и невине кориснике
- Све то без конкретног суда или оптужбе
Али полиција и тајне службе су изузете?
Према члану 7 предлога, комуникације војске, полиције и обавештајних служби су изузете од скенирања.
Брајер каже да је то доказ да чак и предлагачи знају колико је систем непоуздан и опасан:
„Ако државни службеници имају право на приватност — онда то право морају имати и обични грађани, жртве насиља и сви који зависе од безбедне комуникације.“
🌐 Микрочип испод коже: Корак ка дистопијској стварностиhttps://t.co/XZnr1nkq8K
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 28, 2025
Финална битка: октобар
Судбина регулативе биће одлучена 14. октобра. Радна група Савета ЕУ састаје се 9. октобра како би покушала да наметне компромис.
Данска предводи притисак, али земље попут Немачке и Италије још увек нису донеле коначну одлуку.
Приватност или надзор?
Активисти упозоравају да ће усвајање Чет контроле 2.0 значити:
- Крај приватних порука
- Увођење сталног дигиталног надзора
- Правно легализовани масовни скрининг свих грађана
Нулта Тачка/ИнфоВорс
