Konvencija Ujedinjenih nacija o sajber kriminalu urušava privatnost i vodi ka zloupotrebama
Komitet UN odobrio je tekst Konvencije o borbi protiv sajber kriminala. Organizacije za ljudska prava i stručnjaci za informacione tehnologije nazvali su to pretnjom demokratiji i slobodnom svetu.
„Jedan od najopasnijih sporazuma o nadzoru na svetu odobren je ovacijama“, napisala je austrijska grupa za digitalna prava Epicenter Works.
Generalna skupština UN sada treba da glasa o usvajanju Konvencije u septembru.
„Može se pretpostaviti da će ugovor bez poteškoća biti prihvaćen na Generalnoj skupštini UN u septembru i da će se tako zvanično smatrati konvencijom UN. Nakon toga će biti dostupan za potpis i naknadno može biti ratifikovan“, rekla je politička savetnica Tanja Fačatalerova. „Može se pretpostaviti da neće biti veliki problem postići potrebnih četrdeset ratifikacija, koje su neophodne da bi ugovor stupio na snagu.
Kraj je vrlo blizu, niko nije smeo ovo da saopšti ljudima | Aco Anđelković | Mario Zna, 293 Uživo
Legitimizacija represije protiv novinara i protivnika
Predloženi međunarodni ugovor ima za cilj borbu protiv sajber kriminala i unapređenje međunarodne saradnje između agencija za sprovođenje zakona. Međutim, više od stotinu organizacija za ljudska i građanska prava širom sveta upozorilo je na ozbiljnu pretnju ljudskim pravima i kritikovalo činjenicu da u tekstu ugovora nedostaju adekvatne garancije. Prema njihovim rečima, planirani sporazum bi obavezao zemlje članice UN da uvedu sveobuhvatne mere za nadzor širokog spektra zločina.
„Ugovor je zaista sporazum o nadzoru sa premalo odredbi o zaštiti podataka i ljudskim pravima. U praksi, to legitimiše represivnije mere protiv političkih protivnika ili novinara koje sada vidimo u autoritarnim državama“, piše server netzpolitik.org.
Sve je počelo rezolucijom UN koju su 2019. pokrenule Rusija, Kina i druge zemlje (kao što su Iran, Egipat, Sudan i Uzbekistan) sa 88 glasova za, 58 protiv i 34 uzdržana.
Evropske države su predložile izmene, ali prema mišljenju stručnjaka, nastali kompromis ne ispunjava ni uslove neophodne za očuvanje privatnosti i zaštitu ljudskih prava.
MASK: Amerika se kreće velikom brzinom ka BANKROTU https://t.co/NyF7ZZy3zf
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 11, 2024
Nažalost, sastavljen je ugovor o pristupu podacima koji će omogućiti vladama širom sveta da razmenjuju lične podatke građana u trajnoj tajnosti u slučaju bilo kakvog zločina za koji se dve vlade slažu da je ‘ozbiljan’. vremenske komunikacije širom sveta, i prisiljavaju IT radnike da otkriju lozinke ili druge pristupne ključeve koji bi ugrozili bezbednost globalnih sistema na koje se milijarde ljudi oslanjaju svakog dana. I to nisu samo sistemi privatnog sektora – vladini sistemi su takođe ugroženi“, rekao je Nik Ešton-Hart, direktor politike digitalne ekonomije u APCO-u, koji takođe predvodi delegaciju Cibersecurity Tech Accord u pregovorima o Konvenciji.
Pretnja krivičnim gonjenjem novinara i belih hakera
Sporazum Ešton-Hart takođe dovodi novinare i uzbunjivače u opasnost od krivičnog gonjenja. Međunarodni institut za štampu je bio toliko zabrinut zbog ovog rizika da je postavio oglas na celoj strani u Vašington postu. Nezavisni stručnjaci za bezbednost širom sveta takođe su u februaru upozorili da bi mogli da se suoče sa krivičnim gonjenjem zbog svog rada na zaštiti IT sistema od sajber-kriminalaca prema nacrtu konvencije.
Vlade bi mogle krivično goniti decu zbog seksa
„Neverovatno, tekst izričito dozvoljava vladama da gone decu za „seksting“ u istom članu (14) koji bi trebalo da ih zaštiti od seksualnih predatora. Članak takođe stavlja ljude koji rade u dobrotvornim organizacijama koji pomažu da se predatori privedu pravdi u opasnost od krivičnog gonjenja jer im je potreban pristup materijalu koji su napravili predatori kao deo njihovog rada. Zastupnici civilnog društva su više puta ukazivali na ovaj očigledan nedostatak, ali bezuspešno“, rekla je Ešton-Hart.
Zabrinutost oko slobode izražavanja
Povećanom pravnom i reputacionom riziku biće izložene i kompanije koje posluju na međunarodnom nivou nakon hapšenja zaposlenih. Privatnim podacima pojedinaca i ugroženih zajednica mogu pristupiti agencije za sprovođenje zakona širom sveta, čak i u slučajevima kada radnje počinilaca nisu krivične u mestu njihovog prebivališta ili u slučajevima koji izazivaju značajnu zabrinutost u pogledu slobode izražavanja.
Saradnja između vlasti i država može biti tajna bez transparentnosti o tome kako vlade koriste sporazum, ili bez odredbi koje dozvoljavaju kompanijama da osporavaju zahteve organa za sprovođenje zakona, čak i ako su nezakoniti.
Kritikovati lidere je zločin?
„Omogućavanje dosluha u bilo kom „ozbiljnom“ zločinu otvara vrata „zločinima“ kao što su kritikovanje lidera ili progon manjina“, piše Ešton-Hart u svojoj analizi.
Dana 13. avgusta, Međunarodna privredna komora, najveći i najreprezentativniji predstavnik privatnog sektora na svetu, otvoreno je pozvala UN da ne usvoji konvenciju na Generalnoj skupštini u septembru.
„Ako vlade ponovo ne uspeju da zaštite međunarodni pravni okvir za ljudska prava koji tako često glasno podržavaju, onda će nas nove, opasne norme stvorene u međunarodnom pravu proganjati u decenijama koje dolaze“, rekao je Ešton-Hart.
