KORONA MERE u Srbiji nepovratno unazadile učenike! Pedagozi složni: kad tad će sve doći na naplatu
Beograd — Propuste u obrazovanju, ukoliko ne budu spremni da ih sami nadoknade, đaci će platiti kad-tad, upozoravaju nastavnici i pedagozi.
Kako navode Novosti, nastavnici i pedagozi koji su imali prilike da se u praksi uvere koliko je na znanje đaka uticalo „izmeštanje“ iz normalnog koloseka, kažu da su rupe u znanju neminovne, a da u prilog tome govori i činjenica da su sadašnji maturanti gimnazija i srednjih stručnih škola normalnu nastavu pohađali – samo u prvom razredu.
Isti slučaj je i sa osmacima koji su se tradicionalno školovali – samo u petom razredu. Zbog pandemije, u martu 2020. uvedena je onlajn nastava, pa su dobar deo časova đaci pratili od kuće.
„Dane u kojima nastavu slušaju onlajn deca doživljavaju kao slobodne dane, kao da nastave uopšte nema, što se veoma loše odražava i na sticanje znanja i na radne navike“, kaže za Novosti Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
VAKCINACIJA SPAŠAVA?! U ovoj zemlji oboren rekord obolelih od COVID-a a imaju čak 91% vakcinisanih
„Mi dve i po godine nastavu držimo po principu kreni-stani, ne zna se ni kada će se ni kako držati časovi, kada će biti raspust, a kada kraj školske godine i ta konfuzija loše se odražava na sve u obrazovnom procesu“, kaže Markov.
On upozorava da će se đaci koji su „preskakali“ gradivo sa problemima suočiti na višim nivoima obrazovanja. „Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji, tako da će propušteno gradivo morati da se nauči“, naglašava još Markov.
„Kako će taj problem biti prevaziđen, zavisi od pojedinca, jer profesori se neće vraćati na staro gradivo. Neki učenici će biti spremni da sami nadoknade propušteno, a oni koji ne budu spremni na to, odustajaće od studija“, smatra on.
Prema mišljenju profesorke Folozofskog fakulteta Dragice Pavlović Babić, pravi odgovor na pitanje – da li je i koliko ovakav način školovanja ostavio traga na znanje dece, može dati – mala matura. „Međutim, završni ispit prošle godine nije nam odgovorio na ovo važno pitanje, jer su kriterijumi bili spušteni“, ističe za „Novosti“ profesorka Pavlović Babić.
„Odgovor prosvetnih vlasti na ovaj problem bio je smanjena težina završnog ispita, a to je veoma loša poruka, sa dugoročnim posledicama. Tako se problemi guraju pod tepih, umesto da se rešavaju“, dodala je ona.
