Ако сте икада осетили да вас стрес полако „убија“, можда сте у праву.. а решење може бити једноставно – пити више воде. Ново истраживање Универзитета Ливерпул Џон Мурс (LJMU) показало је да особе које дневно пију мање од 1,5 литара воде имају знатно повећан ниво кортизола у стресним ситуацијама, што их ставља у већи ризик од болести срца, дијабетеса, депресије и поремећаја имунитета.
Истраживање, објављено у часопису Journal of Applied Physiology, открива опасну истину: хронична блага дехидрација не чини само да осећате жеђ, већ припрема тело за хиперактиван стресни одговор, чак и ако не осећате недостатак течности. Са смртношћу од кардиоваскуларних болести код радно способних особа која је порасла за 18% од 2019, ово представља јавноздравствену кризу која се крије „на видику“.
Тестови стреса откривају скривену улогу хидратације
Научници су ангажовали 32 здрава волонтера и поделили их у две групе: једну која пије мање од 1,5 литара воде дневно и другу која постиже или премашује препоручени унос (2 литра за жене, 2,5 литара за мушкарце). Након недељу дана праћења хидратације, волонтери су подвргнути Trier Social Stress Test-у, комбинацији симулираног интервјуа за посао и брзих менталних задатака под притиском.
Резултати су били запањујући. Иако су обе групе пријавиле сличан ниво анксиозности и показале физичке знаке стреса (брз рад срца, знојење дланова), група са ниским уносом воде имала је скок кортизола већи за више од 50% у односу на добро хидриране учеснике. Још горе – нису осећали већу жеђ. То значи да су њихова тела била у хроничном, „тихом“ стресу без њиховог знања.
Зашто је кортизол тихи убица – и како вода помаже
Кортизол није само „хормон стреса“ – он је метаболички рушилац.
Хронично повишен:
- Оштети срце, повећава крвни притисак и упалу.
- Саботира метаболизам, подстиче гојазност и дијабетес типа 2.
- Ослабљује имуни систем, чинећи вас подложнијим инфекцијама.
- Преобликује мозак, подстичући анксиозност, депресију и когнитивни пад.
Како каже професор Нил Волш, водећи аутор студије: „Ако знате да вас чека рок или говор, држање флаше воде при руци може бити добра навика са потенцијалним дугорочним здравственим користима.“
Већина људи је хронично дехидрирана
Студија је показала да ниско-хидрирана група има тамнију и концентрисанију мокраћу, класичан знак дехидрације, али нису пријавили већу жеђ. То је зато што је жеђ знак касне фазе – до тренутка када осетите жеђ, тело је већ у стресном режиму, лучећи кортизол као да нема сутрашњег дана.
Додатни фактори: кафа, газирани сокови и енергетски напици додатно дехидрирају, баш као и биљни чајеви са диуретичким ефектом. Зато се често осећамо уморно, анксиозно и болесно.
Како преузети контролу над здрављем
Пијте најмање 2 литра воде дневно (више ако сте физички активни, болесни или трудни).
Избегавајте дехидрирајућа пића као што су кафа, сода и алкохол.
Проверавајте боју мокраће – ако је тамнија од светло жуте, дехидрирани сте.
Држите воду при руци током стресних ситуација: састанака, рокова или саобраћајних гужви.
Као што истиче др Даниел Каши, коаутор студије: „Хидратација може помоћи телу да боље управља стресом.“ Ово није само добар савет – то је спасоносна мера у свету који нас чини све болеснијима.
Нулта Тачка/Медији
