Климатски самит УН КОП30 завршен је објавом декларације која позива на „заједнички напор“ да се спречи климатска катастрофа, али без јасних корака како то постићи.
Декларација препоручује да државе утроструче трошење на „климатску кризу“ у наредној деценији, користе „добровољне индикаторе“ за праћење напретка и учествују у покретању „Глобалног акцелератора имплементације“, осмишљеног да убрза напуштање фосилних горива, али без конкретних механизама.
Радикални зелени активисти изразили су разочарање јер декларација није увела коначан рок за престанак коришћења фосилних горива нити обавезно повећање државне потрошње на климатске програме. Разочарање су јавно поделили и високи званичници УН, укључујући генералног секретара Антонија Гутереша.
Самит је додатно ослабљен одсуством лидера три највећа глобална загађивача: Кине, Индије и Сједињених Држава.
КОП30 је 30. издање „Конференције страна УНФЦЦЦ“, годишњег окупљања потписница Париског климатског споразума. Циљ самита је усаглашавање конкретних политика за борбу против такозване „климатске кризе“, углавном притиском на најбогатије државе да пребаце богатство сиромашнијим земљама које се проглашавају „првом линијом“ климатских промена. Овај пут самит је одржан у Белему у Бразилу, у срцу Амазоније, како би се нагласила симболика тог екосистема у климатском покрету.
Ове године самит је био посебно хаотичан јер Бeлем није имао ни капацитете ни услове да прими десетине хиљада дипломата, активиста и лобиста фосилних горива.
Активни дани самита одвијали су се између два инцидента – безбедносног пробоја када су насилни домородачки активисти упали у дипломатску „плаву зону“ 11. новембра и великог пожара који је прогутао део исте зоне у четвртак.
У међувремену је Сајмон Стијел, извршни секретар УНФЦЦЦ, послао писмо бразилским властима жалећи се на здравствене проблеме учесника због слабе климатизације, недостатка воде у тоалетима и јаке кише која је изазивала прокишњавање кроз расвету. Учесници су се жалили да тоалети уопште не функционишу.
Упркос лошим извештајима о организацији, бразилска влада је прогласила победу, тврдећи да је способна да води „глобални дијалог о будућности фосилних горива“. Руководство КОП30 саопштило је да је већ и само постизање декларације успех због „геополитичких тензија“, у прикривеном осврту на одбијање председника Доналда Трампа да учествује у климатским иницијативама.
Председништво самита је самостално покренуло израду две „мапе пута“: једне за транзицију од фосилних горива, друге за заустављање и преокрет крчења шума, али ни једна не садржи конкретне обавезе.
Завршна изјава прогласила је почетак „Глобалног заједничкох напора“, наводно нове фазе климатске акције која позива све актере да „значајно убрзају и прошире климатске активности“. Предложено је успостављање добровољних маркера напретка и покретање „Глобалног акцелератора имплементације“ као добровољне платформе.
Документ позива државе да утроструче потрошњу на климатске програме у наредној деценији и поново тражи повећање финансија за земље у развоју на најмање 1.3 билиона долара годишње до 2035. године.
Остале мере укључују „радионице размене искустава“ и усвајање „плана за родну равноправност у климатским акцијама“.
На крају документ упозорава да ништа у њему не сме бити схваћено као позив да се државе казне због великог загађења: мере против климатских промена „не смеју бити средство произвољне дискриминације или прикривено ограничење међународне трговине“.
Гутереш је међу првима изразио жаљење:
„Не могу да тврдим да је КОП30 испоручио све што је потребно. Разлика између онога где смо и онога што наука тражи остаје опасно велика.“
Стијел је такође признао слаб резултат:
„Негација, поделе и геополитика нанели су тешке ударце међународној сарадњи ове године.“
Еколошке организације биле су најразочараније, истичући недостатак акције око фосилних горива. Међународна унија за заштиту природе (ИУЦН) саопштила је да „жали“ што нису постигнути конкретни резултати о „кључним питањима борбе против климатске кризе“.
Заменик директора програма Гринпис интернешенела, Јаспер Инвентор, оценио је самит као промашај: „КОП30 је почео громко, а завршио се шапатом разочарања.“
Међу најгласнијим критичарима био је председник Колумбије, Густаво Петро, радикални левичар и бивши припадник марксистичке гериле. Он је поручио да не прихвата декларацију јер не именује фосилна горива као главни узрок климатске кризе и назвао све друго „хипокризијом“.
