Krah Zelene Agende: Investiranje Nemačke u „obnovljive izvore energije“ i gašenje Nuklearnih elektrana dovelo do većeg zagađenja i ogromnih troškova
Veliki izveštaj otkrio je da je Nemačka mogla da bude efikasnija u smanjenju zagađenja uz uštedu stotina milijardi evra da je investirala u nuklearnu energiju, a ne u projekte zelene energije.
Levičarske vlade u glavnoj ekonomskoj elektrani Evrope napravile su razornu grešku prelaskom sa nuklearne energije i umesto toga fokusirajući se na takozvane „obnovljive“ izvore energije poput vetra i sunca rekao je industrijski inženjer Jan Emblemsvag sa Univerziteta nauke i tehnologije u Trondhajmu.
Dok je nuklearna energija činila oko 30 odsto električne energije u Nemačkoj 2000. godine, nešto više od dve decenije kasnije, 2022., zemlja je, pod vođstvom levičarskih socijaldemokrata (SPD) i Zelenih, zatvorila svoju poslednju nuklearnu elektranu .
Emblemsvag je, na osnovu proračuna na osnovu rezultata drugih nuklearnih sila, otkrio da ne samo da bi se „više dekarboniziralo da se investiralo u nuklearne elektrane“, već bi to bilo i znatno jeftinije.
Iako se procene razlikuju u odnosu na cenu zelene tranzicije Berlina, prema studiji, Nemačka je od 2002. godine potrošila 696 milijardi evra, uključujući 310 milijardi direktnih državnih subvencija, na obnovljive izvore energije. Ovo se poklopilo sa padom emisije ugljenika od 25 odsto, otkrio je norveški istraživač.
Međutim, da je Nemačka odlučila da se drži nuklearne energije u isto vreme, zemlja bi uštedela 600 milijardi evra dok bi proizvodila više energije bez emisija od svih „zelenih“ izvora zajedno. Pored toga, da je Nemačka dodatno investirala u nuklearnu energiju 2002. godine, mogla bi da doživi pad emisija za oko 73 procenta (skoro tri puta više od sadašnje stope) dok je i dalje uštedela 300 milijardi evra u poređenju sa zelenom agendom.
„Bez obzira na nesigurnosti u podacima i pretpostavkama“, rekao je Emblemsvag, „nema sumnje da bi Nemačka prošla znatno bolje u pogledu potrošnje i emisija gasova staklene bašte nego u trenutnoj energetskoj tranziciji“.
„Uglavnom, sveukupno, alternativna politika održavanja postojećih nuklearnih elektrana 2002. i izgradnje novih prepolovila bi rashode i Nemačka bi postigla svoje klimatske ciljeve… Nuklearne elektrane bi izazvale mnogo niže troškove.
Iako je Nemačka „već mogla da ima snabdevanje električnom energijom bez ugljenika“ da je ranije investirala u nuklearnu energiju, buduća ulaganja su i dalje potrebna za zelenu tranziciju, a konsultantska firma za menadžment McKinsey procenjuje da će oko šest triliona evra biti potrošeno ukupno do 2045.
Iako su postojala dosledna upozorenja da bi zelena agenda mogla da ugrozi ulogu Nemačke kao ekonomskog motora Evrope, Berlin je odlučio samo da udvostruči.
Dokument sa kojeg je skinuta oznaka poverljivosti, napravljen samo nekoliko meseci pre rata u Ukrajini otkriva da je vlada Merkelove — koja je u to vreme uključivala sadašnjeg kancelara Olafa Šolca — verovala da povećanje oslanjanja Nemačke na gas iz Rusije preko gasovoda Severni tok „neće ugroziti bezbednost “ snabdevanje energijom Nemačke i EU.
Ovo se pokazalo kao fatalna pogrešna procena, jer su naftovodi sabotirani samo nekoliko meseci kasnije što je Nemačku gurnulo u energetsku krizu, bez nuklearne energije na koju bi se mogla osloniti.
Usred rastućih troškova energije, pored drugih faktora industrije, nemački automobilski gigant Folksvagen sada planira da otpusti osoblje i potencijalno zatvori fabrike u Nemačkoj po prvi put u istoriji kompanije.
