Све више технолошких компанија уводи мере за везивање интернет активности са потврђеним идентитетом, а ОпенАИ је последњи у низу који прихвата строжију дигиталну контролу.
У светлу више тужби и извештаја који повезују чет-ботове са самоубиствима тинејџера, компанија је објавила да ће почети да процењује узраст корисника, а у неким случајевима ће захтевати и државни документ као доказ да је корисник пунолетан.
Политичари попут сенатора из Мисурија, Џоша Холија, већ дуже време захтевају овакве мере.
„Знамо да је ово компромис са приватношћу – али вреди“
Из компаније поручују да су свесни да се ради о угрожавању приватности одраслих, али тврде да је то „прихватљива цена за већу безбедност“.
Извршни директор Сем Алтман написао је на мрежи Икс (бивши Твитер):
„Не очекујем да ће се сви сложити са овим компромисима, али с обзиром на контроверзу, важно је објаснити нашу одлуку.“
Овај потез прати глобални тренд гашења анонимности на интернету, све под изговором заштите младих корисника.
Некада радикална идеја – данас је део мејнстрим политика. У јулу је и Јутјуб најавио да ће користити вештачку интелигенцију за процену узраста корисника и тражити дигитални ИД за приступ одређеним садржајима.
Случај Адама Рејна: Самоубиство које је променило политику компаније
Најновија најава ОпенАИ-а долази у тренутку јаког правног притиска.
Тужба поднета у августу од стране родитеља 17-годишњег Адама Рејна тврди да је ChatGPT одиграо активну улогу у његовом самоубиству.
Према наводима тужбе, чет-бот му је:
- написао прву верзију опроштајног писма
- предложио методе самоповређивања
- игнорисао знаке упозорења
- саветовао га да не укључује одрасле
Ово није једини случај. Сличне тужбе настављају да се појављују.
Потпуни надзор, строга контрола – посебно над младима
Као одговор, компанија је у септембру увела родитељску контролу, а сада иде још даље:
- Малолетни корисници биће под сталним надзором
- Када систем посумња да је неко млађи од 18, ограничава приступ
- Забрањују се теме попут самоповређивања и романтичне комуникације
- У неким случајевима, компанија ће обавештавати родитеље или полицију
– „Ако корисник млађи од 18 година покаже знаке суицидалног понашања, покушаћемо да контактирамо родитеље, а ако то није могуће – обратићемо се надлежним органима“, наводи се у званичном саопштењу.
Слобода или безбедност? Шта се заправо жртвује
Из ОпенАИ-а тврде да се труде да одраслима омогуће слободу у коришћењу алата, али уз велика ограничења уколико постоји ризик од злоупотребе.
🤖 Вештачка интелигенција обликује будућност – колико је опасна кад људи забораве стварност?https://t.co/jieyzOtZJc
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 17, 2025
Раније верзије ChatGPT-а су биле много рестриктивније. Али под притиском конкуренције и политичких напада због „цензуре“, неке баријере су ублажене.
– „Желимо да корисници могу да користе наше алате како желе, унутар широких граница безбедности“, тврде из компаније.
Приватност мењамо за контролу: Ширење дигиталног ИД-а није више избор, већ обавеза
Оно што постаје очигледно јесте да се приватност жртвује ради контроле.
Како државе и технолошке компаније обећавају „заштиту корисника“, све чешће уводе верификацију идентитета као обавезу.
Некада представљен као алат против превара, дигитални ИД се сада користи за регулисање приступа читавом интернету, укључујући и просторе који су некада били анонимни по дизајну.
Последице по дигиталну приватност су дубоке.
Како све више платформи уводи алате за препознавање узраста и ИД провере, корисници ће се све теже анонимно кретати интернетом – посебно у области вештачке интелигенције.
За све који брину како се њихови подаци прикупљају и чувају, овај тренд указује на велику промену начина функционисања интернета.
