Kraj civilizacije koja se razvijala vekovima je blizu

Kamatne stope su godinama održavane niskim (na Zapadu pre svega), kako bi se privukli poslovni ljudi i vlasnici kuća da preuzmu ogromne dugove. Sada kada kamatne stope naglo rastu ka normalnim vrednostima, trošak otplaćivanja zajmova i hipoteka postaje nemoguć.

Milioni ljudi koji su kupili precenjene kuće i stanove postaće robovi – zauvek osuđeni da otplaćuju hipoteke do kraja života, i rastuće dugove na kreditnim karticama, dok se istovremeno bore protiv inflacije – borba koju nikada neće moći dobiti.

U 2023. godini, kako su kamatne stope rasle u Engleskoj, Vlada je sa velikom dozom pažnje podsticala banke da neograničeno produžavaju hipoteke, omogućavajući isključivo plaćanje kamata na hipoteku i odlaganje oduzimanja nekretnina.

Ove dve politike zvuče kao dobronamerni potezi, ali će naravno, rezultirati time, da će ljudi koji su platili previše za svoj dom (ili preuzeli preveliku hipoteku) biti zaduženi doživotno, i stalno se boriti da otplaćuju hipoteku za dom, koji verovatno nikada neće postati njihovo vlasništvo.

Moderni domovi i stanovi, na kojima imaju hipoteke na 30, 40 i čak i duže godina, izgrađeni su loše (prema propisima o izgradnji osmišljenim od strane birokrata, u skladu sa zahtevima lobista iz građevinske industrije) i neće tako dugo trajati. Biće mnogo nenaplativih dugova, a bankrotstva su neizbežna – što će dovesti do situacije u kojoj sve više ljudi ništa neće posedovati, a banke će biti srećne. To je, naravno, ono što one žele.

Zanimljivo je, kako se izraz „nećeš imati ništa i bićeš srećan“, za koji se veruje da potiče od Svetskog ekonomskog foruma, može uporediti s principima komunističke revolucije koji su opisani u „Komunističkom manifestu“ Karla Marksa.

Marksova teorija navodi da bi komunisti, kako bi uspostavili socijalističku diktaturu i potpunu kontrolu nad proletarijatom, morali ukinuti sva prava na privatno vlasništvo, uništiti svu religiju (koju je Marks poznato opisao kao „opijum za narod“) i razbiti porodičnu jedinicu koja je bila percipirana kao pretnja sposobnosti države da ostvari potpunu kontrolu nad životima ljudi.

Tradicionalne religije biće zamenjene verovanjem u prirodu, kako su to definisale Ujedinjene nacije, a promovisala grupa bankara koji upravljaju globalnom ekonomijom.

Neverovatno je da su lideri tradicionalnih religija prihvatili ovu promenu, a papa i nadbiskup Kantarberijski, čini se, da rado prihvataju i posvećuju sebe i svoje sledbenike pseudo-naukama, umesto tradicionalnim učenjima koja su njihove religije zagovarale. Čini se, da im nije važno što je nauka dokazano lažna, i voljni su uticati na blasfemije koje promovišu fanatični ekolozi.

Obrazovanje je namerno uništeno, kako bi se osiguralo da buduće generacije budu polupismene, i da samo delimično razumeju matematiku, kako ne bi postavljale neugodna pitanja.

Da bi se osiguralo da učenici izgledaju kao da su dobro prošli na ispitima, unapred im se pokazuju ispitni zadaci. Tada se prikazuje mnogo lažnog, ali ubedljivog iznenađenja kada učenici koji su unapred znali pitanja dobro prođu.

Vesti da je nepismenost i neobrazovanje među decom dostigla nove visine, dobijaju manje publiciteta u potčinjenim glavnim medijima, koji nikada ne izveštavaju o nečemu nezgodnom ili suprotnom od stavova zaverenika.

Izdavači, pokušavajući da ojačaju slabašne, fabrikovane dokaze, da deca i mladi i dalje idu u školu, hvale se prodajom knjiga.

Vlade su uspele da ubiju milione ljudi, kako bi smanjile svetsku populaciju i troškove isplate penzija.

Uništenje zdravstvene zaštite je bilo sistematično.

U Velikoj Britaniji je počelo pre više od 60 godina, odlukom da se primi više devojaka nego dečaka na medicinske fakultete. To je urađeno znajući, da većina ženskih lekara radi na pola radnog vremena. U Velikoj Britaniji, kao rezultat toga, prosečni lekar opšte prakse sada radi 24-26 sati nedeljno.

U Velikoj Britaniji je odlučeno da se omogući lekarima opšte prakse da prestanu da pružaju usluge noću, vikendom i za vreme praznika. To je stvorilo ogroman pritisak na službe za hitne intervencije u bolnicama, i na službu za hitne intervencije saobraćajnih nesreća, i u potpunosti predvidivo, dovelo do potpunog kolapsa pružanja usluga.

U mnogim, ako ne i u svim zapadnim zemljama, kvalitet zdravstvene zaštite je gori nego pre 75 godina.

Danas, medicina više nije prava profesija nezavisnih, razmišljajućih muškaraca i žena, već je postala nemilosrdno materijalistička i pragmatična lobistička grupa, za industriju kojoj je sada establišment odan.

Rezultati testova koji su nekada bili dostupni za nekoliko sati, sada se čekaju nedeljama. Vreme čekanja za zakazivanje pregleda se meri u mesecima ili godinama, a čekanje za dijagnostičke testove je još gore, a čekanje na lečenje je još duže.

Prekomerna upotreba antibiotika u bolnicama i na farmama, znači da su organizmi otporni na antibiotike postali uobičajeni.

Postoje ogromna, celodnevna čekanja da se dobije hitna pomoć, i velika celodnevna čekanja u službama za hitne intervencije. Vikendom u bolnicama često nema lekara na dežurstvu. Možda čak nema ni kvalifikovane medicinske sestre u blizini. Vakcine se promovišu sa divljim entuzijazmom, bez obzira na činjenicu da obično imaju više štete nego koristi.

Žele da eliminišu bolesne i stare jer su bez praktične vrednosti (i već to vrlo efikasno rade u bolnicama i domovima za negu starih). Ako se razbolite, vaša sudbina života ili smrti zavisi od toga koliko novca imate. Ovo postaje znatno značajnije kako starite. Plan je da se ograniči zdravstvena zaštita i da se pruža tretman samo mladima, opšte zdravim i „korisnim“ osobama.

Starije osobe se namerno i legalno uspavljuju bez njihovog znanja ili odobrenja, a zatim tiho ubijaju kombinacijom morfina i benzodiazepina, poznatom kao „ubojita injekcija“. Pacijenti kod kuće su nekada bili posećivani od strane medicinske sestre iz okruga. Danas, imaju sreće, ako ih neko poseti tek nakon što neko posumnja da su umrli, jer se komšije žale na „smrad“ iz kuće.

Ukratko, približavamo se kraju civilizacije koja se razvijala vekovima. Brzim koracima ulazimo u svet koji je opisan 1927. godine u filmu „Metropolis“ Fridriha Langa.

Neizabrani zaverenici, uz pomoć neizabranih saradnika, preuzeli su kontrolu. Pravila, propisi, beskrajne laži, zaključavanja i mRNA vakcine za Kovid-19 pretvorili su mozgove miliona u kašu.

Ako masama kažu da gurnu svoju glavu u kantu sa smećem, njihovo jedino pitanje će biti: „Koliko dugo treba da je tamo držim?“

Autor: Vernon Coleman

NultaTačka/webtribune