Kraj privatnosti u EU – Uvode se obavezni digitalni zdravstveni kartoni za sve građane
Sledeći zakonski cilj EU koji protivnici vide kao deo velikog pokušaja da se građanima oduzme njihova privatnost, sada je stigao do istorije bolesti i povezanih podataka.
Međusobno povezivanje – u stvari, centralizovanje (i omogućavanje daljinskog pristupa) – tih podataka je ključna pretpostavka onoga što se sada pojavilo kao Evropski prostor zdravstvenih podataka (EHDS). Predstojeći nacrt zakona podržali su Evropski parlament (EP), njegov Komitet za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE) i Odbor za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane (ENVI).
Član EP-a i advokat Patrik Brejer, dugogodišnji kritičar ove vrste politike, objašnjava da bi EHDS – protiv kojeg je glasao – „objedinio informacije o svim medicinskim tretmanima koje građani primaju“.
Lekari će morati da dostave sažetke tretmana koje pružaju u „novi prostor podataka“ – pri čemu prvobitni predlog ne sadrži odredbe koje bi dozvoljavale primedbe ili izuzetke. I dok se pristup može ograničiti ako pacijent to želi – stvarno kreiranje baze podataka se ne može sprečiti.
I samo da ponovimo da se ovo može odnositi na neke od najosetljivijih ličnih medicinskih informacija: „mentalne poremećaje, seksualne bolesti i poremećaje kao što su impotencija ili neplodnost, HIV ili terapije za zloupotrebu droga“, piše Brejer.
Island ukinuo ponudu vakcina protiv COVID-a nakon porasta u broju IZNENADNIH SMRTI https://t.co/GKd8WUNPrL
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 3, 2023
„Plan EU da prikupi i poveže evidenciju o svim medicinskim terapijama uključuje neodgovorne rizike od krađe, hakovanja ili gubitka podataka. Čak i najdelikatnije terapije više se ne mogu davati nezvanično u budućnosti“, upozorio je dalje poslanik nemačke Piratske partije, razbacujući tu ideju kao kraj medicinske poverljivosti u EU.
Posebno ističe opasnost da oni koji su manje i kompjuterski i politički pismeni – kao što su stariji ili oni koji ne obraćaju dovoljno pažnje na birokratske odluke koje donosi EU (koje ipak na kraju definišu njihove živote), kao i oni koji sa stvarnim nižim nivoom obrazovanja – svi posebno ranjivi u ovakvoj šemi – jednostavno ne bi bili u potpunosti svesni dugoročnih posledica.
„(…) potreba da se aktivno protivi određenom autoritetu ili putem digitalnog alata je suviše komplikovana u praksi da bi im se dalo pravi izbor“, opisuje Brejer scenario iz stvarnog života.
Povrh toga, planirani novi zakon bi izgledao u suprotnosti sa utvrđenim međunarodnim standardima koji zahtevaju (potpuno informisani) pristanak da se medicinske informacije pacijenata „dele“ – a Brejer se poziva na Međunarodni kodeks medicinske etike Svetskog medicinskog udruženja i Helsinška deklaracija o etičkim principima za medicinska istraživanja.
EP će glasati u decembru o ovom preporučenom zakonu, kada će se razmatrati i amandmani. Trenutno, ljudi koji su anketirani o ovoj temi u 44% slučajeva brinu o krađi zdravstvenih podataka, dok 40% strahuje od neovlašćenog pristupa.
