Rusija i Sjedinjene Američke Države moraju hitno da obnove dijalog o strateškoj stabilnosti i kontroli naoružanja, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Odsustvo sporazumnog pravnog okvira u ovim oblastima stvara veoma opasnu situaciju, dodao je on.
Sporazum Novi START, poslednji preostali bilateralni sporazum kojim su ograničeni strateški nuklearni arsenali SAD i Rusije, istekao je u februaru, bez produženja ili zamene novim sporazumom.
Sporazum, potpisan 2010. godine i produžen 2021, ograničavao je obe strane na 1.550 raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava i 700 raspoređenih sredstava za njihovo lansiranje. Takođe je predviđao mere transparentnosti i inspekcije na licu mesta.
Nakon isteka sporazuma, Rusija je predložila da se ograničenja broja nuklearnih bojevih glava zadrže još godinu dana, pod uslovom da Vašington učini isto. Međutim, prema navodima Moskve, na ovu inicijativu nije stigao odgovor.
Rusija je uverena da pregovori moraju uskoro da budu nastavljeni, rekao je Peskov novinarima u utorak.
„Ovo je izuzetno važno pitanje“, izjavio je on. „Svet se prvi put posle dugo vremena našao bez ovog pravnog okvira zasnovanog na sporazumu.“ Peskov je trenutnu situaciju opisao kao „izuzetno opasnu“.
On je pozvao na što skoriji početak pregovora, upozoravajući da će oni neizbežno biti složeni i dugotrajni.
Administracija Donalda Trampa već dugo insistira na tome da svaki budući sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja mora da obuhvati i Kinu. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u februaru da će Vašington insistirati na trilateralnim pregovorima sa Pekingom i Moskvom.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u ponedeljak da je otvoren za razgovore o nuklearnom razoružanju tokom mogućeg sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim predsednikom Si Đinpingom, na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, koji će sledećeg meseca biti održan u Kini.
„Razgovarali bismo o nuklearnom oružju i denuklearizaciji“, rekao je Tramp novinarima. „Ako predsednik Si želi da razgovaramo o tome, ja sam za. Siguran sam da bismo razgovarali i o drugim stvarima, poput trgovine.“
Peskov je istakao da Rusija u budućim razgovorima sa SAD o strateškoj stabilnosti ne može da zanemari nuklearne arsenale evropskih članica NATO-a, posebno Velike Britanije i Francuske.
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je ranije ove godine inicijativu pod nazivom „istureno nuklearno odvraćanje“, koja bi mogla da omogući raspoređivanje francuskog nuklearnog oružja u drugim evropskim zemljama.
U martu je Makron izjavio da Francuska više neće objavljivati veličinu svog nuklearnog arsenala, uz obrazloženje da „da bismo bili slobodni, moramo da budemo predmet straha“. Takođe je izneo planove za povećanje nuklearnog arsenala Francuske, koji trenutno broji nešto manje od 300 bojevih glava, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
Moskva je upozorila da bi ova strategija mogla da ima suprotan efekat, ističući da ne može da „ignoriše očigledno jačanje nuklearne komponente zajedničkog potencijala NATO-a“.
En-Bi-Si je u avgustu objavio da i Pentagon radi na nuklearnoj strategiji koja bi američkom predsedniku omogućila širi izbor nuklearnih opcija u potencijalnom sukobu sa Rusijom ili Kinom.
Prema navodima ovog medija, nova strategija bi se više oslanjala na taktičko nuklearno oružje manjeg dometa, umesto na dosadašnje prvenstveno oslanjanje na strateško nuklearno oružje velikog dometa.
Rusija je 2024. godine ažurirala svoju nuklearnu doktrinu, navodeći da bi se agresija nenuklearne države, uz podršku nuklearne sile, smatrala zajedničkim napadom. Doktrina predviđa i mogućnost upotrebe nuklearnog oružja ukoliko konvencionalna agresija predstavlja kritičnu pretnju suverenitetu ili teritorijalnom integritetu Rusije ili njene saveznice Belorusije.
Moskva je takođe kritikovala raspoređivanje američkog nuklearnog oružja u Evropi u okviru NATO-ovih aranžmana o zajedničkom korišćenju nuklearnog naoružanja.
Nulta Tačka/RT
