Kriza u Nemačkoj ne jenjava! Samo u ovoj godini podneto preko 300.000 zahteva za azil
Broj zahteva po prvi put porastao je za više od 60 odsto u odnosu na prošlogodišnji, sa mesec dana preostalog
Zahtevi za azil podneti u Nemačkoj ove godine premašili su 300.000 u novembru, što predstavlja povećanje od 60 odsto u odnosu na prošlogodišnju cifru sa još mesec dana do kraja.
Podaci koje je objavila Federalna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF) pokazuju da je prošlog meseca podneto 35.316 inicijalnih zahteva, što je ukupan broj za 2023. godinu na 304.581 podnosioca zahteva, što se povećava na 325.801 kada se uzme u obzir naknadni zahtev.
Broj ne uključuje ukrajinske izbeglice od kojih je preko milion stiglo u Nemačku od ruske invazije na istočne ukrajinske teritorije u februaru prošle godine.
Kriza azila se značajno pogoršala ove godine sa zahtevima koji su porasli za 60,3 odsto u odnosu na 189.998 zahteva podnetih 2022.
Studija: Mamografi povezani sa porastom smrtnosti od 84% od raka dojke https://t.co/Bvzfv5UAKl
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 8, 2023
U razgovoru za mađarske novine, Ralf Šuler je postavio pitanje da kada je broj migranata veći od Nemaca u zemlji, ko koga integriše?
Od desetina hiljada koliko ih je stiglo prošlog meseca, 61 odsto su bili državljani Sirije ili Turske. Zahtevi za azil iz Turske nadmašili su one iz Avganistana uprkos tome što je broj avganistanskih zahteva porastao za 53 odsto.
Turci su do sada ove godine prvi put podneli 55.354 prijave. Iako je prihvaćeno samo 14 odsto turskih zahteva, samo 345 neuspešnih tražilaca azila deportovano je nazad u zemlju u prvoj polovini godine, kako je izvestio list Di Velt .
Podaci BAMF-a otkrivaju konzistentan demografski trend da više od 80 posto tražilaca azila čine muškarci stariji od 16 godina.
Politikolog dr Hans Helmut Horn je takođe primetio da je još 130.000 ljudi povezano sa zahtevima za azil kroz zakone o spajanju porodice.
Pitanja azila i imigracije vode političku debatu u Nemačkoj jer sve veći broj biračkog tela napušta partije savezne liberalne koalicije u korist opozicije CDU i desničarske Alternative za Nemačku (AfD).
Državne vlade su u više navrata alarmirale zbog nedostatka javnih usluga koje bi mogle da prihvate sve veći broj novopridošlih koji zavise od države.
Krajem prošlog meseca, bivši najviši nemački sudija, prof. Hans-Jirgen Papier, koji je bio predsednik Saveznog ustavnog suda osam godina do 2010. godine, tvrdio je da zakoni o azilu u zemlji nisu prikladni za svrhu i optužio je ekonomske migrante da zloupotrebljavaju Nemačku.
„Imamo još jednu migracionu krizu“, napisao je Papier u tekstu za list Bild , tvrdeći da se „u suštini ništa nije promenilo“ od prethodne krize iz 2015.
„Mnogi ljudi dolaze u našu zemlju iz svih delova sveta iz očigledno neazilskih razloga. Pravo na azil se stoga zloupotrebljava i, u mnogim slučajevima, neprikladno podnosi zahtev u Nemačkoj“, primetio je on.
