Sukob sa Iranom, koji je doveo do zatvaranja Ormuskog moreuza, učinio je ono što nisu uspele ni brojne klimatske konferencije ni političke strategije. Prema energetskom analitičaru Tilaku Došiju, šok na tržištu fosilnih goriva, uz rast cena avionskog goriva za više od 50 odsto i naglo poskupljenje dizela, razotkrio je slabosti oslanjanja na vetar i sunce u svetu koji se i dalje zasniva na nafti, gasu i uglju.
Doši postavlja pitanje da li će zagovornici klimatske politike konačno priznati da električna energija čini svega oko 21 odsto ukupne svetske finalne potrošnje energije, dok se preostalih 79 odsto i dalje dobija sagorevanjem fosilnih goriva u transportu, industriji, poljoprivredi, pomorstvu i avio-saobraćaju.
Zašto su procene o ceni obnovljivih izvora pogrešne
Tvrdnja da su obnovljivi izvori energije jeftiniji uglavnom se zasniva na pokazatelju poznatom kao Levelized Cost of Energy (LCOE), koji koristi finansijska kompanija Lazard. Međutim, sama kompanija priznaje da ovaj pokazatelj „ne uzima u obzir povremenu prirodu pojedinih obnovljivih izvora energije niti njihov uticaj na elektroenergetsku mrežu“.
Ekonomista Pol Džoskou još je 2011. godine upozorio da je pogrešno istim kriterijumima meriti stabilne i nestabilne izvore energije, jer se zanemaruje kada se električna energija isporučuje i kolika je njena stvarna vrednost u određenom trenutku.
Prema Došiju, u troškove koji se često prećutkuju spadaju rezervne elektrane koje moraju da rade kada nema vetra, stalno balansiranje mreže, izgradnja dalekovoda do udaljenih lokacija, plaćanje viškova električne energije koje mreža ne može da prihvati, kao i subvencije koje održavaju čitav sistem.
Španija i Kvinslend kao upozorenje
Američki časopis The American Prospect nedavno je Španiju predstavio kao uspešnu priču o solarnoj energiji. Međutim, 28. aprila 2025. godine Iberijsko poluostrvo pogodio je veliki kolaps elektroenergetske mreže. Iz sistema je ispalo oko 15 gigavata električne energije, a desetine miliona ljudi ostale su bez struje.
Stručni panel organizacije ENTSO-E zaključio je da je uzrok bio nedostatak inercije u elektroenergetskoj mreži. Doši tvrdi da je u tom trenutku solarna energija proizvodila gotovo 60 odsto ukupne električne energije. Za razliku od klasičnih elektrana sa rotirajućim generatorima, solarni inverteri ne obezbeđuju stabilnost sistema prilikom naglih promena frekvencije.
Slična situacija je i u australijskoj državi Kvinslend. Doši navodi da je, prema izveštaju Revizorske kancelarije Kvinslenda iz decembra 2025. godine, ugalj i dalje obezbeđivao oko 63 odsto proizvodnje električne energije tokom 2024. i 2025. godine.
Istovremeno, Vladina energetska strategija iz oktobra 2025. navodi da će „ugalj ostati osnova pouzdanog i pristupačnog snabdevanja električnom energijom onoliko dugo koliko bude potrebno“. Uprkos rastu kapaciteta obnovljivih izvora, računi za električnu energiju porasli su za 34 odsto između 2022. i 2025. godine.
Kina kontroliše lanac snabdevanja
Doši odbacuje tvrdnju da obnovljivi izvori pružaju veću energetsku bezbednost od fosilnih goriva. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), Kina kontroliše više od 80 odsto svih faza proizvodnje solarnih panela.
Pored toga, Peking dominira preradom ključnih minerala neophodnih za energetsku tranziciju. Kina prednjači u proizvodnji 19 od 20 najvažnijih sirovina, kao i u preradi retkih zemnih elemenata, litijuma i kobalta.
Istovremeno, Kina je već ograničila izvoz galijuma, germanijuma, antimona i više vrsta teških retkih zemnih elemenata u Sjedinjene Američke Države. Za razliku od globalnog tržišta nafte sa velikim brojem proizvođača, lanac snabdevanja obnovljivih tehnologija mnogo je koncentrisaniji i zavisi od jednog dominantnog igrača.
Građani razumeju ono što politika ignoriše
Prema Došiju, kriza u Ormuskom moreuzu pokazala je da energetska bezbednost nije pitanje samo proizvodnje električne energije. Ipak, svaka nova kriza donosi isti odgovor: više subvencija, više političkih kampanja i više pritiska u korist obnovljivih izvora.
Kako navodi, nijedan putnički avion ne može da preleti Atlantik koristeći sunčevu energiju, niti vetar može da pokrene visoke peći ili cementare u obimu koji zahteva moderna industrija.
Doši smatra da umerene američke demokrate, koji se sve više udaljavaju od agresivne klimatske retorike, razumeju ono što su obični građani odavno shvatili na benzinskim pumpama: energetska politika koja povećava račune za energiju, a zanemaruje način na koji privreda zaista funkcioniše, nije plan, već želja za koju birači više ne žele da plaćaju cenu.
