Kuga, majmunske boginje i ptičji grip dodani na SZO-ovu listu za praćenje pandemije
Kuga, majmunske boginje i ptičji grip su među 24 pretpostavljene pretnje koje su dodate na listu praćenja patogena Svetske zdravstvene organizacije koji bi mogli da izazovu sledeću pandemiju.
U prvom ažuriranju od „pandemije Covida“, panel SZO je odlučio da dramatično proširi obim svog indeksa takozvanih prioritetnih patogena.
MSN izveštava: Dodane su već ozloglašene bolesti poput zika, žute groznice i ptičijeg gripa, uz manje poznate pretnje kao što je virus Sin Nombre – koji prelazi sa miševa jelena na ljude i ima stopu smrtnosti od 30 odsto u SAD. Nekoliko bakterija, uključujući koleru, kugu i salmonelu, takođe je prvi put uključeno.
Lista za posmatranje može zvučati više kao žargon SZO – posebno njeno ime, R&D plan za epidemije – ali njen sadržaj je postao izuzetno uticajan od kada je prva iteracija objavljena 2017.
Ne samo da je popularizovala koncept ‘bolesti X’, još nepoznate pretnje pandemije, već je vežba ukazala na najopasnije bolesti za koje nije bilo vakcina, dijagnostike ili lečenja. Od tada ga koriste naučnici i istraživački konzorcijumi širom sveta kako bi dali prioritet istraživanju.
„Ako se vakcinišete, zaštićeni ste“: Fauči dobio COVID po treći put nakon šeste doze https://t.co/akJOOQ4OYM
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 13, 2024
„U našem svetu, [nacrt] je bio veoma velika stvar“, rekao je dr Richard Hatchett, izvršni direktor Koalicije za inovacije u spremnosti na epidemiju (Cepi), koja finansira istraživanje vakcina. „To je pomoglo da se pažnja usmeri na skup patogena koji su bili zanemareni, efektivno zato što nije bilo komercijalnih pokretača za razvoj kontramera.
Ukazao je na jedan primer kao „uspeh signala“ do danas: bliskoistočni respiratorni sindrom (Mers), bliski rođak Covida koji se nalazi na listi patogena prvog prioriteta.
„To je svakako pomoglo onima od nas koji su pokušavali da finansiraju programe koji bi opravdali naša ulaganja u razvoj vakcina protiv Mers“, rekao je dr Hačet za britanski Telegraf. „I upravo je to ulaganje u rešavanje opšteg problema dizajna koronavirusa ono što je, mislim, omogućilo brzi zaokret ka Covidu.
„Barem su vakcina Moderna i vakcina AstraZeneca bile direktne vodilje iz programa razvoja vakcine Mers, tako da je u toj meri to bilo zaista, zaista važno“, rekao je on.
