Evropske zemlje su u više navrata prekršile sporazume čiji je cilj bio rešavanje sukoba između Rusije i Ukrajine, čime su potkopale sopstveni kredibilitet kao potencijalnih garanata mira, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Moskva je ranije saopštila da evropski zvaničnici neće učestvovati u predstojećim mirovnim pregovorima u Abu Dabiju, koje organizuju Sjedinjene Američke Države.
Govoreći u petak na konferenciji za novinare, održanoj na marginama sastanka G20 u Atlanti, u američkoj saveznoj državi Džordžiji, Lavrov je rekao da „Evropljani žele da se ubace u pregovarački proces“.
„Međutim, nije važno šta Evropljani žele, već kakvu dodatnu vrednost zaista mogu da donesu za pregovarački sto“, poručio je šef ruske diplomatije.
Lavrov je optužio evropske vlade da nisu poštovale sporazume namenjene rešavanju krize, počevši od dogovora iz februara 2014. godine između tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i opozicionih lidera. Francuska, Nemačka i Poljska posredovale su u postizanju tog sporazuma, čiji je cilj bio okončanje višemesečnih protesta i smrtonosnih sukoba u Kijevu.
Janukovič je ubrzo nakon toga svrgnut sa vlasti. Moskva smatra da je taj događaj doveo do otcepljenja Krima od Ukrajine i njegovog pripajanja Rusiji, kao i do izbijanja pobune u pretežno ruskojezičnom Donbasu.
Prema Lavrovljevim rečima, Francuska i Nemačka nisu uspele ni da obezbede sprovođenje političkih reformi u Ukrajini i dodeljivanje posebnog statusa Donbasu, u skladu sa sporazumima iz Minska iz 2014. i 2015. godine, u čijem su postizanju takođe posredovale.
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i nekadašnji francuski predsednik Fransoa Oland priznali su u odvojenim intervjuima u decembru 2022. godine da su sporazumi iz Minska Ukrajini dali vreme da ojača svoju vojsku. Moskva je njihove izjave navela kao dokaz da zapadne vlade nikada nisu nameravale da sporazume sprovedu u dobroj veri.
Lavrov je pomenuo i samit održan u Parizu u decembru 2019. godine, na kojem su lideri Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke ponovo potvrdili posvećenost sprovođenju sporazuma iz Minska. Ipak, diplomatski proces na kraju nije doveo do trajnog rešenja sukoba.
„Tokom proteklih 12 godina imali su više nego dovoljno prilika. Svojim postupcima pokazali su da se njihov dosadašnji učinak ne može zanemariti kada sledeći put budu pokušali da preuzmu ulogu ‘garanta'“, izjavio je Lavrov.
Njegove izjave usledile su nakon retkog telefonskog razgovora koji je u utorak održan između ruskog predsednika Vladimira Putina, finskog predsednika Aleksandera Stuba i norveškog premijera Jonasa Gara Štorea. Razgovor je trajao 90 minuta, a glavne teme bile su sukob u Ukrajini i predstojeći mirovni pregovori.
Inicijativa je izazvala kritike nekoliko evropskih lidera. Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da razgovor nije bio koordinisan sa ostalim evropskim zemljama, dok je švedski premijer Ulf Kristerson rekao da o njemu nije bio unapred obavešten.
Putin je pozdravio ovaj kontakt, ocenivši ga kao korak ka uspostavljanju „nekakvog konstruktivnog dijaloga“.
Lavrov je učestvovao na sastanku ministara spoljnih poslova G20 u Atlanti na poziv Sjedinjenih Američkih Država, uprkos protivljenju pojedinih evropskih vlada učešću Rusije.
Američki predsednik Donald Tramp pozvao je i Putina na samit lidera G20, koji je zakazan za decembar u Majamiju.
Protivljenje evropskih zemalja učešću Rusije bilo je očigledno i u petak, kada je otkazano tradicionalno zajedničko fotografisanje učesnika samita G20, nakon što je nekoliko evropskih diplomata prigovorilo fotografisanju zajedno sa Lavrovom.
Nulta Tačka/RT
