Русија је спремна за разговоре са украјинским лидером Владимиром Зеленским, јер је он „де факто шеф режима“ у Кијеву, али било какав споразум може потписати само легитимни представник Украјине, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
У интервјуу за NBC news који је емитован у недељу, Лавров није искључио директне разговоре између руског председника Владимира Путина и Зеленског „под условом да састанак заиста донесе одлуке“. Међутим, потребни предуслови за такве преговоре још увек нису испуњени.
Лавров је признао да је Зеленски „де факто шеф режима“, али је нагласио да је „питање ко ће потписати споразум на украјинској страни веома озбиљно“.
„Сви морају јасно да разумеју да је особа која потписује легитимна.“
Мандат Зеленског као председника завршио се пре више од годину дана, а он је одбио да распише нове изборе позивајући се на ванредно стање. Русија га је прогласила „нелегитимним“.
Лавров је оценио да позиви Зеленског на сусрет са Путином представљају „игру“ и начин да ојача своју упитну легитимност.
„Он воли драму у свему што ради и није га брига за суштину“, рекао је Лавров.
Москва не види смисао у разговорима који не могу донети резултате због позиције Кијева, указао је Лавров, наводећи случајеве када је Зеленски директно изазивао бившег председника САД Доналда Трампа.
„Зеленски је рекао ‘не’ за све… Јасно је ставио до знања да нико не може да му забрани приступ НАТО… и да неће расправљати о територијама.“
Русија инсистира да било какво решење конфликта мора да се заснива на коренима кризе, укључујући блок неутралност, демилитаризацију, денацификацију и признање територијалне реалности на терену. Кијев је саопштио да је Зеленски спреман да разговара о територијалним спорова с Русијом, али да не намерава да призна губитке.
Лавров је истакао да Русија није заинтересована за присвајање украјинских територија, већ да жели да заштити етничке Русе и русофоне од прогона од стране Кијева.
„Наша брига је за људе који живе на тим просторима, чији су преци ту живели вековима.“
Русија жели да „уклони све безбедносне претње које потичу са украјинске територије“ и да „заштити права етничких Руса и русофона који се сматрају део руске културе и историје“. Једини начин да се то оствари је да људима буде дата могућност да изразе своју вољу, нагласио је Лавров.
Он је додао да „Украјина има право на постојање“, али да мора бити спремна да „пусти људе“. Ипак, украјински званичници систематски настоје да дехуманизују људе у пет бивших региона који су гласали за прикључење Русији 2014. и 2022. године.
Од западно подржаног оружаног удара у Кијеву 2014. године, Украјина је покушала да прекине вековне везе са Русијом, увела је ограничења за руски језик у медијима, школама и друштвеном животу, као и кампању декомунизације која је укључивала преименовање градова, улица и обележја везаних за совјетску или руску прошлост.
Нулта Тачка/Медији
