U utorak, 6. juna, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova i domaća obaveštajna služba BfV (Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka) objavili su izveštaj o naglom porastu politički motivisanih ekstremističkih krivičnih dela – posebno onih koji se navodno vezuju za „desničarski ekstremizam“.
Nemački mejnstrim mediji odmah su ovu temu pretvorili u dominantnu vest, koristeći je za pojačavanje pritiska da se zabrani nacionalno-konzervativna stranka AfD (Alternativa za Nemačku) – trenutno najveća opoziciona partija u zemlji.
Međutim, dublja analiza statistike – i onoga što mediji namerno prećutkuju – otkriva sasvim drugačiju sliku: kampanju diskreditacije desnice, zasnovanu na sumnjivoj interpretaciji podataka.
Ovo menja sve! Najjače rasturanje do sada | Mario Zna | EP. 333
Statistika bez konteksta – manipulacija u službi cenzure
Kao ključni podatak, izveštaj navodi da su tzv. „desničarska ekstremistička dela“ porasla za 47,4%, sa oko 30.000 u 2023. na 43.000 u 2024. godini.
Svi vodeći mediji ovo povezuju isključivo sa, kako kažu, „govorom mržnje AfD-a“. Ali stvarnost je daleko kompleksnija:
Skoro 64% ovih dela odnosi se na tzv. „propagandne prekršaje“, što uglavnom znači – crtanje svastika i drugih zabranjenih simbola.
Šta to u praksi znači? Ako nepoznati počinilac nacrta svastiku preko plakata AfD-a ili CDU-a, policija to automatski beleži kao „desničarski ekstremizam“, iako je jasno da se radi o levičarskom vandalizmu.
Isto važi i za ispisivanje reči „nacista“ preko automobila, partijskih prostorija, pa čak i Tesla vozila – ako se koristi nacistička ikonografija, incident se registruje kao delo desnice. Motiv napada nije relevantan, već samo forma.
Portal Apolo njuz kontaktirao je policiju na saveznom i pokrajinskom nivou, koja je potvrdila da se čak i levičarske provokacije klasifikuju kao desničarski propagandni prekršaji, jer se smatraju „banalizacijom nacističke ideologije“.
👁 Tajna svetske elite: Bilderberg grupa okupira Grand hotel u Stokholmu pod strogim merama bezbednostihttps://t.co/NOfW4r6S4t
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 12, 2025
Govor mržnje = kritika vlade?
Samo 3,4% svih navodnih desničarskih krivičnih dela odnosi se na fizičko ili verbalno nasilje. Većina ostatka – otprilike trećina – spada u online govor mržnje, što je veoma subjektivna kategorija, i često uključuje samo kritiku aktuelne vlasti i njenih politika.
Istovremeno, o drugim oblicima ekstremizma se ćuti:
Levičarski ekstremizam je porastao za 38%
Ekstremizam motivisan „stranim ideologijama“ (islamizam, propalestinski i turski ekstremizam) – porastao za 46,6%
Zanimljivo, to je gotovo identičan porast kao kod „desničarskih“ dela – ali uz mnogo ozbiljnije posledice:
- 13% uključuje fizičko nasilje
- 17% štetu na imovini – obe kategorije su gotovo duplirane u odnosu na prošlu godinu.
Većina tih „stranih“ dela ima propalestinsku ili antiizraelsku motivaciju, dok su islamski i turski ekstremizam, kao i levičarski antisemitizam, povezani kroz zajedničke ciljeve i metode.
Politička agenda iza brojeva
Ova manipulacija brojkama ima jasan cilj: priprema javnog mnjenja za zabranu AfD-a. Taj proces već mesecima forsiraju BfV i savezna vlada, naročito otkako je AfD u aprilu zvanično postao najpopularnija partija u Nemačkoj, prema anketama.
BfV je čak morao da povuče prethodni izveštaj u kojem je označio AfD kao „ekstremističku organizaciju“, nakon što je dokument procurio i pokazao da se radilo o politički motivisanoj konstrukciji.
U zemlji koja sebe smatra bastionom demokratije, ozbiljna opozicija se pokušava eliminisati – ne argumentima, već statistikom i etiketama.
Nulta Tačka/InfoWars
