Lažni narativ klimatskih promena: Veliki koralni greben beleži treću rekordnu godinu rasta korala
Ogroman porast korala širom Australijskog Velikog koralnog grebena (GBR) je prijavljen za 2023-24, što ga čini trećom rekordnom godinom zaredom velikog rasta. U skoro svim delovima grebena dugog 2.500km, od toplijih severnih voda do hladnijih uslova na jugu, koral je sada na najvišem nivou od kada su počela detaljna posmatranja. Nepoželjne vesti ignorisane su u mejnstrim medijima koji su se, začudo, fokusirali na priču u Nature-u koja je tvrdila da „klimatske promene” predstavljaju „egzistencijalnu pretnju” za koralne grebene.
„Nauka nam govori da je GBR u opasnosti – i trebalo bi da se rukovodimo naukom“, rekla je profesorka Helen Mekgregor sa Univerziteta Volongong Viktoriji Gill za BBC News.
Egzistencijalna pretnja je „sada realizovana“, preneo je Gardijan.
Šta se desilo?! Imamo još jako malo vremena kao narod | Duško Kuzović | Mario Zna, 289 Uživo
Vraćajući se iz stvarnosti koju predstavlja Gardijan, može se izvesti da je prošlogodišnji dobitak bio zapanjujuće veliki. Na severnom GBR-u, pokrivenost tvrdog korala je skočila sa 35,8% na 39,5%, u centralnoj oblasti je porasla sa 30,7% na 34%, dok je na jugu porasla sa 34% na 39,1%. Izveštaj je rezultat praćenja grebena tvrdog koralnog pokrivača od avgusta 2023. do juna 2024. od strane Australijskog instituta za nauku o moru (AIMS). Procenat tvrdog korala je standardno merenje uslova grebena koje koriste naučnici i kaže se da pruža jednostavnu i robusnu meru zdravlja grebena. Slične izveštaje AIMS je objavio u poslednjih 38 godina.
BUGARI zabranili LGBTQ propagandu! Skoro svi poslanici u skupštini glasali protiv degeneracije društva https://t.co/IEj61pJWcy
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 9, 2024
Tokom prve dve godine rekordnog rasta korala, mejnstrim mediji vođeni naracijom su ignorisali priču o oporavku. Ali ove godine, mogli bi da tvrde sumnjičavi, moralo je nešto da se uradi da bi se otupile senzacionalne vesti o nepoželjnim usponima. Pomoć je stigla u obliku rada koji je upravo objavljen u Nature-u koji koristi proksi merenja temperature i klimatske modele da bi sugerisao da su najviše temperature oko ogromnog područja grebena zabeležene u poslednjih 400 godina. Ovaj vremenski period je treptaj ekološkog kapka s obzirom da koral postoji stotinama miliona godina tokom perioda kada su temperature i atmosferski ugljen-dioksid bili značajno drugačiji. Ipak, kaže se da ovo predstavlja egzistencijalnu pretnju uprkos tome što je poznato da suptropski korali uspevaju između 24°C-32°C, i da u stvari izgleda da rastu brže u toplijim vodama.
Prirodno izbeljivanje, kada koral izbacuje alge i postaje belji, može se desiti sa privremenim lokalnim promenama temperature, ali dokazi iz dugogodišnjeg naučnog posmatranja sugerišu da se korali često i brzo oporavljaju. Dugoročne promene temperature vode – male u poređenju sa optimalnim uslovima korala – ne predstavljaju pretnju, ali se uzbunjivači koncentrišu na događaje izbeljivanja kako bi upozorili na mogući ekološki kolaps. Gardijan je zabeležio nedavno peto masovno izbeljivanje u osam godina preko grebena, izazvano, tvrdi, „globalnim zagrevanjem“. Za sada, njihovi čitaoci su u neznanju o tome kako se ovo podudara sa nedavnim rekordnim rastom.
Decenija masovnog izbeljivanja, koju su aktivisti u medijima, akademskoj zajednici i politici nemilosrdno katastrofizovali u interesu Net Zero-a, čini se da nije nanela mnogo štete nedavnom rastu Severne GBR.
Pročitati najnoviji AIMS izveštaj znači pročitati najbolju moguću priču o tome da greben ide ka katastrofi. I, naravno, sve se svodi na nedokazane promene klime za koje se kaže da su uzrokovane ljudskim aktivnostima. Tvrdi se da će to izazvati češće i dugotrajnije morske „toplotne talase“, što je proizvod bez sumnje klimatskog modela. Uopšteno se sugeriše da su ovi toplotni talasi i masovno beljenje bili retki pre 1990-ih, mada je misterija kako neko može to da zna. Detaljna GBR zapažanja i snimci temperature jedva da se protežu nekoliko decenija unazad.
Kao što je često slučaj sa javno finansiranim operacijama, politička poruka nikada nije daleko od površine. Tako saznajemo da „omogućavanje koralnim grebenima da prežive ove stresne uslove zahteva kombinaciju smanjenja globalnih emisija staklene bašte kako bi se stabilizovale temperature… i razvoj intervencija koje će pomoći grebenima da se prilagode i oporave od efekata klimatskih promena“. Nema sumnje da ovaj poslednji predlog zahteva velike sume novca od poreskih obveznika da pokrije troškove tako vrednog rada.
Ne slažu se svi sa izazivanjem straha od korala. Ugledni naučnik dr Piter Rid proučava GBR 40 godina i primećuje da je broj korala „eksplodirao“ poslednjih godina. On kaže da svih 3.000 grebena u najvećem sistemu na svetu imaju odlične korale. „Ni jedan greben, pa čak ni jedna vrsta života na grebenu nije izgubljena od britanskog naseljavanja“, izveštava on. Uticaj izbeljivanja „rutinski preuveličavaju mediji i neke naučne organizacije“. Po njegovom mišljenju, javnost se obmanjuje o grebenu. „Kako se to dogodilo je ozbiljno pitanje za zajednicu nauke o grebenima koja je prihvatila emocije, ideologiju i sirovi lični interes da bi održala finansiranje“, primećuje on.
