Lažu nas jer žele da nas izgladne! Globalni rast biljaka se povećava i ubrzava zahvaljući CO2 pokazuju brojne STUDIJE
Stopa globalnog ozelenjavanja uzrokovana nedavnim povećanjem atmosferskog ugljen-dioksida ubrzala se tokom poslednje dve decenije, prema važnim novim nalazima koje je nedavno objavila grupa kineskih naučnika.
Oko 55% globalne kopnene mase otkrilo je „ubrzanu stopu” rasta vegetacije, u poređenju sa samo 7,3% koja pokazuje povećan pad.
Globalno ozelenjavanje zbog viših nivoa CO 2 je nezgodna činjenica koja se često ignoriše u mejnstrim nauci o klimi. U stvari, bilo je čak i pokušaja da se sugeriše da se ozelenjavanje usporilo ili preokrenulo. Studije koje pokazuju više nivoe globalnog zatamnjenja koriste izvore koje „treba koristiti sa oprezom“, savetuju autori nove studije.
Poznato je da je planeta ozelenjavala najmanje od 1980. godine, a neke procene sugerišu povećanje nivoa i do 14%. U detaljnom radu koji su 2016. objavila 32 autora iz osam zemalja, primećeno je da postoji „uporno i široko rasprostranjeno povećanje“ ozelenjavanja tokom vegetacije na 25-50% globalne vegetacije. Sada kineski naučnici, uključujući eko-klimatologa profesora Tiesija Čena, navode da je „globalno ozelenjavanje neosporna činjenica“.
Sateliti omogućavaju naučnicima da izračunaju indeks površine lista (LAI), a četiri glavna skupa podataka su prikazana iznad. Praćenjem različitih delova sveta, autori su otkrili da je „trend suše“ samo usporio globalno ozelenjavanje, „ali je bio daleko od toga da izazove posmeđivanje“. Klimatski alarmanti, naravno, posmatraju sušu svuda – to jest, kada ne ukazuju na biblijske nivoe poplava.
Gornja mapa usredsređuje informacije iz četiri skupa podataka i pokazuje da se ozelenjavanje ubrzalo od 2000. na 55,5% sveta, među kojima je rečeno da je ubrzanje u Indiji i evropskim ravnicama najočiglednije (obratite pažnju na tamnoplavu boju). Zdrav rast se takođe može primetiti u regionu Amazona, ekvatorijalnoj istočnoj Africi, južnoj obali Australije i Irskoj.
Odavno je poznato da su viši nivoi CO 2 dobri za biljke, a brojni naučni dokazi pokazuju da rastu brže kao rezultat povećanja. Dr Roj Spenser, bivši viši naučnik u NASA-i, primećuje blagotvorno dejstvo na biljke, dodajući: „Iako je CO 2 neophodan za postojanje života na Zemlji, u Zemljinoj atmosferi ga ima dragoceno malo.“ Nivoi CO 2 su bili mnogo veći od sadašnjih tokom 600 miliona godina koliko je postojao život na Zemlji, a biljke su evoluirale kada je u atmosferi bilo više gasa. Nedavna povećanja atmosfere, bilo iz prirodnih ili ljudskih uzroka, doprinela su rastućem prinosu useva. Bolja tehnologija, đubriva i korišćenje zemljišta su odigrali ulogu, ali je veći CO 2 doprineo procenjenom godišnjem porastu kukuruza, pirinča, soje i pšenice od 2,4-3,8% – četiri osnovne namirnice koje obezbeđuju 64% kalorijskog unosa ljudi. U okviru kolektivističkog Net Zero projekta, postoje pokušaji da se zaustavi ulazak CO 2 u atmosferu, zabrane đubriva, smanji proizvodnje mesa.
Ozelenjavanje CO 2 se u velikoj meri izbegava kao tema ljubaznog razgovora u ‘umirenom’ klimatskom mejnstrimu jer pomaže da se podrži ideja da je nedavna mala temperatura vraćanja unazad iz Malog ledenog doba bila skoro u potpunosti korisna. Malo je dokaza da se prirodne katastrofe pogoršavaju, bilo da su to uragani, suše, poplave ili požari. Iskorišćavanje energije ugljovodonika omogućilo je ljudima da izgrade bolju zaštitu od majke prirode, a smrtni slučajevi od prirodnih katastrofa su pali za preko 95% u poslednjih 100 godina. Tokom poslednjih 25 godina, jedino globalno zagrevanje izvan retrospektivno prilagođenih politizovanih skupova podataka dogodilo se kao rezultat malih skokova izazvanih snažnim prirodnim efektima El Ninja . Rast koralnih grebena je u poslednje vreme skočio, a arktički morski led je izgleda pošao uzlaznom padom cikličnog trenda. Često se čini da je jedini odgovor uzbunjivača na sve ove dobre vesti da pokažu kroz prozor i sugerišu da je loše vreme znak neminovnog Armagedona.
Jedan italijanski naučnik je nedavno procenio da bi smanjenje CO 2 na predindustrijske nivoe dovelo do pada proizvodnje mnogih osnovnih svetskih namirnica za 18%. Naučna lokacija o klimi No Tricks Zone istakla je još dve naučne studije koje su pokazale da veći efekti đubrenja CO 2 podstiču globalno ozelenjavanje i pojačavaju fotosintezu.
Trenutni nivoi CO 2 u atmosferi su oko 420 delova na milion (ppm), a grupa agronaučnika je sugerisala da bi došlo do povećanja fotosinteze sa CO 2 za 30-50% u rasponu od 451-720ppm. To bi dovelo do povećanja prinosa useva za 25%. Naučnici su posebno posmatrali ječam i otkrili povećanje prinosa od 54% ako se CO 2 poveća na 700 ppm.
