Grenlandski ledeni pokrivač se navodno topi zbog globalnog zagrevanja. Barem nam se tako govori. Prema izveštaju Evropske unije „Stanje klime u Evropi 2025“, ledeni pokrivač je prošle godine izgubio 139 gigatona leda. Kako navode, to odgovara količini od oko 1,5 puta više leda nego što se nalazi u svim glečerima evropskih Alpa i dovelo je do povećanja globalnog srednjeg nivoa mora za 0,4 milimetra. Jedna gigatona je milijarda tona.
Od 1972. godine gubici su, prema tim podacima, dostigli 5.747 gigatona. Stopa gubitka leda povećala se oko pet puta u odnosu na osamdesete godine i očekuje se da će nastaviti da raste i nakon kraja ovog veka.
Ove brojke zvuče zastrašujuće, što je, naravno, i cilj takvog predstavljanja podataka. Sve dok ne shvatite da bi, sadašnjom stopom topljenja, Grenlandu bilo potrebno oko 27.000 godina da potpuno ostane bez leda.
Uvek sam sumnjičav kada „naučnici“ predstavljaju trendove počev od sedamdesetih godina, u periodu kada je Zemlja prethodno prošla kroz tri decenije zahlađenja i kada su među naučnicima i svetskim liderima postojali ozbiljni strahovi od povratka malog ledenog doba.
Još sam sumnjičaviji kada otkrijem da su zvanični podaci o grenlandskom ledenom pokrivaču javno dostupni sve do 1840. godine.
Jedna recenzirana studija iz 2021. godine izračunala je godišnje promene u masenom bilansu ledenog pokrivača još od 1840. godine. Crna linija na grafikonu predstavlja neto promene, koje su od posebnog značaja za ovu raspravu.
Grafikon potvrđuje da ledeni pokrivač gubi masu od osamdesetih godina. Ali ključno je to što se vidi da je topljenje počelo još oko 1900. godine. Tokom perioda od 1920. do 1970. godine gubitak leda odvijao se na nivoima sličnim onima iz poslednje tri decenije. To i nije iznenađujuće, jer temperaturni podaci sa Grenlanda pokazuju da je tada bilo približno jednako „toplo“ kao danas. U međuvremenu je tokom sedamdesetih i osamdesetih došlo do naglog pada temperatura.
Drugim rečima, ovo nije nova pojava, kako se očekuje da poverujemo. Reč je o delu mnogo dužeg procesa koji je počeo mnogo pre onoga što se danas naziva globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim delovanjem.
Naučnici su odavno utvrdili, koristeći uzorke ledenih jezgara i druge dokaze, da je 19. vek verovatno bio najhladniji period na Grenlandu od ledenog doba. Tokom toplijih perioda, poput srednjeg veka, rimskog perioda i još ranijih milenijuma, ledeni pokrivač bio je manji nego danas. Zbog toga se svako smanjenje ledenog pokrivača tokom prošlog veka mora posmatrati u okviru mnogo dužih klimatskih ciklusa.
Podaci o masi leda i dalje se redovno objavljuju, a sada su dostupni i preliminarni podaci za godinu koja se završava avgusta 2026. godine. Podaci o ledu na Grenlandu obično se prikazuju po takozvanoj hidrološkoj godini, od septembra do avgusta.
Od studije iz 2021. godine, gubitak leda nastavio je da usporava i vratio se na nivoe iz dvadesetih godina prošlog veka. Sezona 2025/26. čak je zabeležila mali porast mase leda od 6 gigatona.
Grenland ove godine praktično nije ni imao pravo leto. Dok topljenje tokom leta obično počinje početkom juna, hladno i snežno vreme zadržalo se duboko u julu. Kao rezultat toga, letnje topljenje bilo je oko 200 gigatona manje od uobičajenog.
Vredi napomenuti da je loše leto na Grenlandu bilo deo šire konfiguracije mlazne struje koja je nama donela vrelo leto. Dok su kod nas leto obeležili sistemi visokog pritiska, kišno vreme ostalo je iznad Atlantika i zahvatilo Grenland.
Naravno, 6 gigatona je veoma mala količina imajući u vidu ogromnu nesigurnost u načinu na koji se ove promene izračunavaju. Promene ledenog pokrivača ne mogu se direktno izmeriti u celini. Umesto toga, brojke se izračunavaju pomoću modela koji koriste podatke poput padavina i temperature. Sami stručnjaci prihvataju da procene ponekad mogu da pogreše i za čak 100 gigatona.
Ipak, nema razloga za dramatične tvrdnje o nestanku grenlandskog leda. Grenlandski ledeni pokrivač i dalje je znatno veći nego tokom većeg dela poslednjih 10.000 godina, a ukoliko se uopšte smanjuje, prema njegovom tumačenju, ne smanjuje se brže nego pre jednog veka.
Priča o „neizbežnom nestanku Grenlanda“ zato ne može da se posmatra bez šireg istorijskog konteksta. Podaci pokazuju složene i dugoročne promene ledenog pokrivača, dok se pojedinačne brojke često predstavljaju na način koji treba da izazove strah, umesto da javnosti pruži kompletnu sliku.
