LEKARI USKORO OSTAJU BEZ POSLA! VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MOŽE DA PREDVIDI INFARKT
Doktori i lekari po svemu sudeći, brzo će ostati bez posla pošto robotizacija u vezi sa veštačkom inteligencijom i daljim brzim razvojom tehnologije ne samo da najavljuje moguće tretiranje pacijenata već je i danas slučaj da roboti služe u raznim operacionim salama i ordinacijama.
Rana, tačna i jednostavna dijagnostika je važna za skoro svako zdravstveno stanja, a to uključuje i srčana oboljenja.
Novo istraživanje ukazuje da bi jednostavni skenovi oka mogli da prepoznaju pacijente sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih problema kasnije u životu.
MEDICINARI DA SE POLAKO OPROSTE OD SVOG POSLA! ROBOT IZVEO OPERACIJU NA SVINJAMA PO PRVI PUT
Ako se ovaj metod dijagnoze razvije, to bi bila velika stvar – ova skeniranja su brza, neinvazivna i pouzdana, a što se ranije nađe rizik od srčanih bolesti, to bolje lekari mogu da pomognu.
Ključ za novi pristup je algoritam dubokog učenja – metoda učenja veštačke inteligencije zasnovana na neuronskim mrežama, koja može da se obuči na velikim skupovima podataka da bi se uočili specifični obrasci.
U ovom slučaju, naučnici su je naučili da traži sitne promene na krvnim sudovima u mrežnjači, što je veza o kojoj se već ranije raspravljalo u medicinskoj literaturi.
U novom radu koji opisuje njihove rezultate, tim stručnjaka navodi da je njihov alat bio u stanju da predvidi rizik od budućih infarkta miokarda sa tačnošću od otprilike 70 procenata.
„Sistem veštačke inteligencije ima potencijal da identifikuje pojedince na rutinskom pregledu očiju koji su u većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, pri čemu bi preventivni tretmani mogli započeti ranije kako bi se sprečila preuranjena kardiovaskularna bolest“, kaže Kris Gejl, profesor kardiovaskularne medicine na Univerzitetu iz Lidsa u Velikoj Britaniji.
Da bi se napravio alat, kompjuterski softver analizirao je skenove mrežnjače i srca od 5.663 osobe u bazi podataka u Velikoj Britaniji, pri čemu je sistem programiran da poveže varijacije u jednom skeniranju sa varijacijama u drugom.
Nakon što je prošao kroz proces obuke i naučio obrasce, sistem mašinskog učenja je tada bio dovoljno pametan da poveže zdravlje srca sa krvnim sudovima u mrežnjači: konkretno, veličinu i efikasnost pumpanja leve komore srca, koja je već bila povezana sa povećanom verovatnoćom srčanih bolesti, prenosi portal „Sajens alert“.
NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I VEDRAN ZAVIŠIĆ
Ova procena je kombinovana sa podacima koji pokrivaju starost, pol i osnovne demografske informacije da bi se dobila opšta procena rizika. Ovo bi se na kraju moglo koristiti kao sekundarni metod upućivanja, navode istraživači.
„Sistem veštačke inteligencije je odličan alat za otkrivanje složenih obrazaca koji postoje u prirodi, i to je ono što smo otkrili – zamršen obrazac promena na mrežnjači povezan je sa promenama u srcu“, kaže Sven Plejn, profesor sa specijalizacijom za kardiovaskularne bolesti.
U ovom trenutku, procena leve komore – jedne od četiri komore u srcu – zahteva skupe testove koji se moraju sprovesti u bolnici. Za mnoge ljude širom sveta predstavlja problem.
Skeniranje mrežnjače se, međutim, već rutinski radi u optičarskim klinikama, tako da bi analiza veštačke inteligencije za rizik od srčanih oboljenja mogla da se doda. Oni sa visokim rizikom od razvoja kardiovaskularnih problema mogli bi se zatim uputiti na specijalistički pregled srca.
