Leti je vruće – kriv je čovek? Britanske vlasti optužuju ljudski uticaj za globalno zagrevanje
Temperatura u centru Londona dostigla je 34,7 stepeni i označila najtopliji dan u Velikoj Britaniji ove godine, saopštila je britanska meteorološka služba Met kancelarija, koja za ekstremnu vrućinu krivi ljudske aktivnosti i globalno zagrevanje.
Iako nije sprovela zvaničnu analizu uzroka toplih talasa u junu, naučnik Ejmi Doerti iz Met kancelarije izjavila je:
„Iako nismo sproveli formalne studije o uzrocima dva toplotna talasa u junu 2025, prethodna istraživanja pokazuju da je gotovo sigurno da ljudski uticaj povećava verovatnoću i intenzitet ovakvih ekstremnih toplotnih događaja.”
Met kancelarija podseća na prethodne slučajeve, kao što su leto 2018. i jul 2022, kada su već utvrdili jasnu vezu između ljudskog faktora i temperaturnih ekstrema.
Dobro poslušajte! ISTINA koju pokušavaju da sakriju | Mario Zna | EP. 338
Vanredno stanje na putevima
Zbog vrućine, asfalt je počeo da se topi, pa su kamioni za posipanje soli i šljunka morali da intervenišu, iako nije zima.
Odeljenje za saobraćaj u Centralnom Bedfordširu objasnilo je:
„Kada temperatura asfaltne podloge poraste, asfalt može da omekša i ošteti se. Zato posipamo fini sloj drobljenog kamena — da zaštitimo puteve i vozilima obezbedimo dodatno prianjanje.”
Klimatska realnost ili letnja panika?
Dok su neki sarkastično primetili da „leti obično zna da bude toplo”, Met kancelarija i dalje insistira da trend rasta ekstremnih vrućina više nije prirodan – i da je čovek glavni krivac.
Klimatska panika bez dokaza?
Izjava britanske Met kancelarije da je „gotovo sigurno“ da su rekordne temperature posledica čovekovih aktivnosti, dolazi bez sprovedene formalne analize konkretnog toplotnog talasa u junu 2025. godine.
Ovo otvara nekoliko ozbiljnih pitanja:
Gde su dokazi?
Met kancelarija priznaje da nije sprovela zvaničnu studiju o uzrocima dvostrukog talasa vrućina u junu, ali ipak donosi čvrste zaključke o ljudskom uticaju. Oslanjanje na prošla istraživanja bez konkretne analize aktuelnog događaja narušava kredibilitet naučne tvrdnje. Nauka se zasniva na podacima, ne na pretpostavkama.
⚠️ Globalna kriza mentalnog zdravlja: Svaka četvrta mlada žena se samopovređuje – Pokušaji samoubistva na rekordnom nivouhttps://t.co/lgjDGDUh74
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 2, 2025
Klimatska dogma ili naučna rasprava?
Ovakve izjave sve više podsećaju na dogmatske političke poruke, a ne na oprezno naučno razmatranje. Kada institucije unapred znaju zaključak („kriv je čovek“) i pre nego što su analizirale konkretan događaj — postavlja se pitanje da li je reč o nauci ili propagandi?
Letnje temperature nisu novost
Da, 34,7 stepeni je visoko, ali topli letnji dani u Londonu nisu bez presedana. Ekstremne temperature postojale su i pre industrijske revolucije. Sama pomisao da toplota u julu „ne može biti prirodna“ umanjuje ozbiljnost prave klimatske nauke i daje municiju onima koji klimatske promene posmatraju kao sredstvo zastrašivanja i političke kontrole.
Izveštaji o omekšavanju asfalta i angažovanju kamiona za posipanje kamenčića doprinose atmosferi hitnosti. Međutim, ovakve pojave su poznate inženjerske situacije, rešive bez pompe i medijske panike. Ali kada se predstave kao deo „klimatske katastrofe“, gubi se razlika između praktične infrastrukture i političke histerije.
Ako je cilj da se građani ozbiljno pozabave klimatskim izazovima, onda ovakvo naučno površno i medijski senzacionalističko predstavljanje problema ima suprotan efekat. Nauka o klimi zahteva preciznost, dokaze i transparentnost – a ne gotove narative bez konkretne analize.
Nulta Tačka/TPV
