Lideri EU navodno strahuju od gneva građana zbog ogromnih suma potrebnih „za obnovu Ukrajine“
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je u četvrtak da je Brisel već namenio 22 milijarde evra za podršku Ukrajini, dodajući da ta cifra ne uključuje vojnu podršku Kijevu „bilateralno pruženu od strane država članica“.
Evropski lideri su ćutali o tačnim sumama koje su potrebne za „obnovu Ukrajine“ jer se plaše moguće negativne reakcije među građanima svojih zemalja, objavili su američki mediji.
Pominje se nedavni članak koji su za nemačke novine napisali nemački kancelar Olaf Šolc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, u kojem su naveli 35 milijardi evra kao iznos koji su članice EU „do sada prikupile“ za Kijev.
Izdanje je tvrdilo da je ta suma „daleko od cifre od 350 milijardi evra koju je Fon der Lajen navela na sastanku 25. oktobra, na osnovu trenutne procene troškova Svetske banke za štetu nanetu Ukrajini“.
Štaviše, ta suma bi konačno mogla da iznosi 200 milijardi dolara ili čak „negde između 500 milijardi dolara, možda 1 bilion dolara“, tvrdi Jurij Gorodničenko, ukrajinski ekonomista sa Univerziteta Kalifornije. Prema njegovim rečima, cifre su zasnovane na proračunima vezanim za „troškove rekonstrukcije Iraka ili Avganistana“.
„Opet, ovi svetski lideri to znaju, ali odbijaju da to kažu iz straha da bi građani raznih evropskih nacija odlučili da ukrajinska demokratija jednostavno nije vredna trošenja na stotine milijardi njihovog teško zarađenog novca, a još manje odricanja grejanja ili ostalih potrepština ove zime. Odbijaju da to kažu jer znaju da su ljudi u pravu“, ističe list.
Ovo dolazi dok Rusija nastavlja svoju specijalnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. Zapadne zemlje su uvele oštre sankcije Rusiji ubrzo nakon što je Moskva 24. februara pokrenula svoju specijalnu operaciju u Ukrajini – restriktivne mere koje su bile usmerene na ruska preduzeća, ekonomiju, medije, sport, pa čak i kulturu.
Prošlog leta, ruski predsednik Vladimir Putin priznao je da i dalje postoje mnogi rizici izazvani sankcijama, ali je istakao da su zapadna ograničenja uticala na one koji su ih uveli. SAD, kao i nekoliko evropskih zemalja, suočavaju se sa naglom inflacijom i naglom porastom cena energije nakon antiruskih sankcija.
Nulta Tačka/InfoWars
