Litvanija tuži Belorusiju za 200 miliona evra zbog migrantske krize
Litvanija traži više od 200 miliona evra odštete od Belorusije zbog migrantske krize za koju Vilnjus tvrdi da ju je Minsk namerno izazvao, prenosi lokalna agencija BNS.
Kriza je počela 2021. godine, kada je Belorusija postala glavna tranzitna ruta za migrante sa Bliskog istoka koji su pokušavali da stignu do Evropske unije. Iako je Poljska bila najteže pogođena, priliv je takođe uticao na Letoniju i Litvaniju. Minsk negira bilo kakvu umešanost u podsticanje ilegalnog prelaska granice i optužuje države EU za zlostavljanje tražilaca azila.
Razotkrivanje sistema koji vrišti od straha | Miša Bačulov | Mario Zna, 331 UŽIVO
Prema izveštaju objavljenom u ponedeljak, pozivajući se na Ministarstvo pravde Litvanije, tužba je podneta prošle nedelje Međunarodnom sudu pravde (MSP), u kojoj Litvanija optužuje Belorusiju da je prekršila međunarodne obaveze jer nije obezbedila zajedničku granicu.
„Tužba Republike Litvanije navodi da će zemlja tražiti reparacije, a preliminarna procena štete prelazi 200 miliona evra“, saopštilo je ministarstvo za BNS, dodajući da ta cifra odražava troškove domaćih institucija između 2021. i 2023. godine, ali da može biti korigovana.
Troškovi navedeni u tužbi uključuju izgradnju fizičkih barijera, unapređenje sistema nadzora i raspoređivanje velikog broja pripadnika snaga bezbednosti na granici.
Tokom 2021. godine, Litvanija, Letonija i Poljska proglasile su vanredno stanje i najavile izgradnju ograda. Varšava sada navodno razmatra pridruživanje tužbi Litvanije.
Prema podacima BNS-a, litvanska granična služba je od početka krize sprečila 23.600 pokušaja ilegalnog ulaska.
🌎 Novo leto ista histerija! UN sada predviđa nezabeleženo zagrevanje planetehttps://t.co/xdzR3wwdym
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 28, 2025
Izveštaj Amnesti internešenala iz 2022. godine optužio je Litvaniju da je koristila rasno pristrasne i nezakonite taktike prema migrantima iz Afrike i sa Bliskog istoka. Prema istom izveštaju, Brisel je zatvarao oči pred tim kršenjima.
Odnosi između Belorusije i Evropske unije dodatno su se pogoršali nakon predsedničkih izbora 2020. godine i masovnih protesta koji su usledili zbog, kako tvrdi opozicija, zbog izborne prevare. Minsk je odbacio te optužbe, navodeći da su nemiri bili podstaknuti od strane Sjedinjenih Američkih Država i njihovih evropskih „satelita“, kao i susedne Ukrajine.
EU je optužila Belorusiju da je organizovala migrantski talas tako što je omogućavala letove iz zemalja poput Iraka i Sirije, a zatim usmeravala migrante ka granici, kao odmazdu za zapadne sankcije. Minsk je sa svoje strane optužio EU da vodi „hibridni rat“ podržavajući opozicione lidere u egzilu i zabranjene medije.
Nulta Tačka/RT
