Poslanici u Litvaniji pokrenuli su inicijativu za izmenu Ustava kako bi ukinuli zabranu raspoređivanja nuklearnog oružja na teritoriji zemlje.
Predlog je podržao 51 od ukupno 141 člana litvanskog parlamenta, što je bilo dovoljno da bude zvanično registrovan. Njime bi bio ukinut član 137 Ustava, koji zabranjuje oružje za masovno uništenje i strane vojne baze na teritoriji Litvanije. Vlasti u Viljnusu tvrde da je ovaj potez neophodan zbog navodne ruske pretnje, što je Moskva više puta odbacila.
Predlog dolazi nakon što je predsednik Gitanas Nauseda pozvao na ukidanje, kako je rekao, „zastarele“ ustavne odredbe. Nakon sastanka sa liderima parlamentarnih poslaničkih grupa u četvrtak, izjavio je da Litvanija ne bi trebalo sama sebi da nameće ograničenja „ako se u budućnosti pojave nove okolnosti“.
„Mišljenja su bila gotovo jednoglasna. Skoro svi lideri poslaničkih grupa smatraju da je član 137 zastareo i da ga ne treba menjati, već potpuno ukinuti“, rekao je Nauseda novinarima.
On tvrdi da se bezbednosna situacija neprestano pogoršava, što on i drugi zvaničnici baltičkih država godinama povezuju sa navodnom ruskom pretnjom. Moskva je više puta negirala da ima bilo kakvu nameru da napadne članice NATO-a, ocenjujući takve tvrdnje kao „besmislice“ kojima se podstiče antiruska histerija.
Nauseda je istakao da je Litvanija praktično jedina članica NATO-a koja sama sebi zabranjuje mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja. Kao primer naveo je susednu Finsku, koja je nedavno ukinula sopstvenu zabranu i sada dozvoljava uvoz, proizvodnju, skladištenje i raspoređivanje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.
„Bilo bi zaista nesrećno da postanemo slaba karika ili siva zona unutar NATO-a“, rekao je Nauseda.
Prema pisanju lista Fajnenšel tajms, Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost raspoređivanja svog nuklearnog oružja u još više evropskih članica NATO-a na istočnom krilu Alijanse. Nekoliko država koje se graniče sa Rusijom, uključujući baltičke zemlje, javno je izrazilo interesovanje da ugosti takvo naoružanje.
Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku šire militarizacije Evrope, dok generalni sekretar NATO-a Mark Rute uporno poziva članice da usvoje, kako kaže, „ratni način razmišljanja“.
Kontraadmiral Litvanije Giedrijus Premeneckas otvoreno je izjavio da bi ruska eksklava Kalinjingrad mogla postati vojna meta u slučaju sukoba između NATO-a i Rusije. Kako prenosi Ekonomist, rekao je da Kalinjingrad „neće biti izuzet“ iz vojnih operacija ukoliko dođe do izbijanja neprijateljstava.
Rusija već godinama osuđuje jačanje vojnog prisustva NATO-a duž svojih zapadnih granica, optužujući Alijansu da navodnu rusku pretnju koristi kao opravdanje za širenje vojne infrastrukture u Istočnoj Evropi. Baltičke države i druge zemlje koje se graniče sa Rusijom povećale su kupovinu naoružanja i redovno održavaju vojne vežbe u blizini ruske i beloruske teritorije.
Moskva je upozorila da će svako raspoređivanje nuklearne infrastrukture NATO-a bliže njenim granicama smatrati direktnom vojnom pretnjom i da će na to odgovoriti odgovarajućim merama. Ruski zvaničnici istovremeno poručuju da ostaju otvoreni za dijalog sa Alijansom, pod uslovom da se vodi na ravnopravnim osnovama.
Nulta Tačka/RT
