Ljudi nisu ni svesni šta nam spremaju! Za 10 dana u Ujedinjenim Nacijama potpisuje se „PAKT O BUDUĆNOSTI“ a to znači samo „JEDNA GLOBALNA VLADA“
UN Future Summit održaće se za manje od 20 dana, a velika većina javnosti uopšte ne zna da će svetske vlade potpisati tzv. Pakt o budućnosti.
Dana 23. septembra, države članice Ujedinjenih nacija sastaće se u Njujorku, u sedištu UN-a, na istorijskom Samitu budućnosti s namerom potpisivanja budućeg pakta. Očekuje se da će ovaj dokument radikalno ubrzati postizanje UN-ovih ciljeva održivog razvoja (SDG) i Agende 2030.
Future Summit održaće se tokom 79. zasedanja godišnje Generalne skupštine UN-a. Summit se priprema barem od 2022. godine, nakon što je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš opetovano pozivao na preraspodelu finansijskih sredstava za brzu provedbu ciljeva Agende 2030, koje su Ujedinjene nacije postavile 2015. godine.
Iako će ovaj istorijski sastanak zasigurno imati uticaj na većinu svetske populacije, korporativni mediji su o njemu vrlo malo izveštavali, dok nezavisni mediji gotovo uopšte nisu. Jedno pitanje o kojem su izveštavali glavni mediji uključuje 77 dobitnika Nobelove nagrade i svetske lidere koji su potpisali pismo u kojem se žale na uklanjanje referenci na fosilna goriva iz Pakta za budućnost. Reference su kasnije ponovo umetnute nakon objave pisma.
Rasprava o fosilnim gorivima uklapa se u UN-ov narativ o nadolazećoj propasti povezanoj sa klimatskim promenama. Upravo je ta panika oko klimatskih promena dovela do sazivanja Summita budućnosti i poziva na jačanje infrastrukture UN-a.
Tema summita – „Jednostrana rešenja za bolje sutra“ – ilustruje cilj ovog sastanka. Reč je o jačanju, pa čak i transformaciji UN-a kako bi se bolje nosio s krizama koje će se pojaviti u nadolazećim godinama.
UN se fokusira na nekoliko potencijalnih planetarnih hitnih situacija, uključujući klimatske promene, rat, gubitak biodiverziteta i degradaciju životne sredine. UN tvrdi da su ove potencijalne krize prevelike da bi ih mogla rešiti samo jedna nacionalna država, te stoga zahtevaju veću saradnju i organizaciju među državama članicama UN-a.
„Shvatamo da se multilateralni sistem i njegove institucije, s Ujedinjenim nacijama i njihovom Poveljom u središtu, moraju ojačati kako bi držali korak sa svetom koji se menja. Moraju biti sposobni za sadašnjost i budućnost – efikasni i sposobni, spremni za budućnost, pravedni, demokratski, pošteni i reprezentativni za današnji svet, uključivi, umreženi i finansijski stabilni“, stoji u najnovijem nacrtu pakta za budućnost.
Kako smo ranije i izveštavali na Nultoj Tački, očekuje se da će Future Summit uključivati pozive da se UN transformiše u „UNO 2.0“.
Globalni šokovi zahtevaju globalnu vladu
Treći nacrt Pakta o budućnosti objavljen je 27. avgusta i trenutno ga ispituju države članice UN-a. Ovaj nacrt nastavlja raspravu o „globalnim šokovima“ i kako će ti šokovi zahtevati globalni odgovor.
Na primer, deo pod naslovom „Ojačaćemo međunarodni odgovor na složene globalne šokove“ navodi da postoji potreba za „koordinisanim i višedimenzionalnim međunarodnim odgovorom na složene globalne šokove i centralnu ulogu Ujedinjenih nacija u tom pogledu“.
Ujedinjene nacije definišu „složene globalne šokove“ kao događaje koji „uzrokuju ozbiljne poremećaje i nepovoljne posledice za značajan deo zemalja i svetskog stanovništva“. Ovi šokovi bi zahtevali „višedimenzionalni odgovor sa više aktera, celokupne vlade i celog društva“.
U dokumentu se navodi da „oružani sukob“ ne predstavlja složen globalni šok, ali može dovesti do „višesektorskih uticaja“.
Ovi potencijalni šokovi zahtevali bi aktiviranje „platformi za hitne slučajeve“ koje bi Ujedinjenim nacijama mogle dati više ovlašćenja da odgovore na ove očigledne hitne situacije. U dokumentu se kaže da će UN pružiti državama članicama „protokole za sazivanje i operacionalizaciju platformi za odgovor na hitne situacije, temeljene na fleksibilnim pristupima za odgovor na niz različitih složenih globalnih šokova“.
Dok UN tvrdi da se te platforme za hitne slučajeve sazivaju samo „na ograničeno vremensko razdoblje“ i ne predstavljaju stalnu instituciju ili telo povezano s nacionalnim suverenitetom, kritičari UN-a strahuju da se te platforme za hitne slučajeve koriste kako bi se UN-u dale nove zakonske ovlasti.
Nulta Tačka je ranije izveštavala da je poziv za hitnu platformu sličan pozivu UN-u da proglasi planetarno vanredno stanje. Organizacije povezane s UN-om, poput Komisije za upravljanje klimom (CGC), prošle su godine pozvale na takvu deklaraciju.
Krajem novembra 2023. godine, neposredno pre otvaranja UN-ove konferencije o klimi COP28, Komisija za upravljanje klimom objavila je izveštaj pod naslovom Governing Our Planetary Emergency. U ovom izveštaju CGC nastavlja svoju tezu za ažuriranje naših ideja o upravljanju.
Poziv na planetarnu vanrednu situaciju dolazi od zloglasne, ali opskurne grupe Rimskog kluba. U izveštaju CGC-a iz novembra 2023. godine čak se navodi da je verovanje u „polikrizu“ „prepoznato u radu Projekta planetarne hitne pomoći Rimskog kluba“. Ova referenca na Rimski klub otkriva još jedan razlog zašto bi javnost trebalo da bude zabrinuta zbog poziva na planetarno vanredno stanje i tvrdnji o prekoračenju planetarnih granica.
Rimski klub poziva na proglašenje planetarne vanredne situacije najmanje od 2019. godine, objavljivanjem svog „Planetarnog plana za vanredne situacije“. Izveštaj bi trebalo da bude ažuriran u avgustu 2020. godine, nakon početka pandemije COVID-19. Plan za vanredne situacije Rimskog kluba opisan je kao „putokaz za vlade i druge aktere za transformaciju naših društava i ekonomija kako bi se obnovila ravnoteža između ljudi, planete i prosperiteta“.
U konačnici, podsticanje platforme za hitne reakcije kao dela Pakta o budućnosti ima za cilj jačanje ideje da se čovečanstvo suočava sa planetarnom hitnom situacijom koja zahteva povećanje uticaja i autoriteta UN-a. Iako dokument izbegava izraz „svetska vlada“, preferira pojmove poput „multilateralizam“ ili „globalno upravljanje“, rezultat je isti: UN s više ovlašćenja da deluje i primorava nacionalne države da slede njegove naredbe.
Na primer, u odeljku pod naslovom „Transformacija globalnog upravljanja“, UN dokument naglašava „Akciju 41“:
„Transformisaćemo globalno upravljanje i ponovo osnažiti multilateralni sistem kako bismo odgovorili na izazove i iskoristili prilike danas i sutra.“
Ovaj deo opisuje brojne načine na koje Pakt o budućnosti ima za cilj transformaciju Ujedinjenih nacija kako bi se pozabavile hitnim situacijama sa kojima se suočava naš svet.
Usklađivanje finansijskog sistema
Najnoviji nacrt Pakta o budućnosti takođe prikazuje konkretne načine na koje bi se „međunarodna finansijska arhitektura“ trebala reformisati kako bi „pravično podržavala zemlje u slučaju sistemskih šokova i činila finansijski sistem stabilnijim“.
Posebno, deo 82 navodi da je „sve veća učestalost i intenzitet globalnih ekonomskih šokova“ usporio napredak ka postizanju UN-ovih ciljeva održivog razvoja. Rešenje je, prema paktu, „prepoznati ulogu sistema UN-a i multilateralnih razvojnih banaka kao ključnih u pružanju podrške zemljama u slučaju sistemskih šokova“.
Kao što su UN-ovi zvaničnici ranije naveli, to će verovatno uključivati aktiviranje Ujedinjenih nacija kao poverioca poslednjeg izbora i nadzornika fondova neophodnih za postizanje ciljeva održivog razvoja.
