Prošle godine smo pisali o studiji koja nije otkrila nikakvu korelaciju između inteligencije i stava prema klimatskim promenama: Evropljani više inteligencije nisu imali ni više ni manje šanse od onih niže inteligencije da zauzmu „alarmistički“ stav po tom pitanju.
Nova studija Hanesa Zahera i Korta Rudolfa donosi sličan intrigantan rezultat.
U oktobru 2022. istraživači su dali test znanja o životnoj sredini na uzorku od oko 2.300 Nemaca. Test se sastojao od 35 zadataka sa višestrukim izborom. (U celosti je dato u Dodatnom materijalu za ovaj rad.) Jedna od stavki je prikazana u nastavku:
Tačan odgovor je prikazan sa X. Ostale stavke uključuju: „Šta znači skraćenica CO2?“ i „Koji oblik energije je obnovljivi oblik energije?“
Mesec dana kasnije, istraživači su zamolili ispitanike da popune anketu od 13 stavki „klimatske anksioznosti“. (Oko 2.000 njih je učestvovalo u oba talasa ankete.) Stavke su uključivale „Razmišljanje o klimatskim promenama otežava mi da se koncentrišem“ i „Shvatam da tugujem zbog klimatskih promena“.
https://twitter.com/ProdukcijaNT/status/1649026791330263041
Pa šta su Zaher i Kort otkrili? Postojala je umerena, negativna povezanost između dve varijable (r = –.34). Ispitanici sa boljim poznavanjem životne sredine postigli su niže rezultate na meri klimatske anksioznosti. Asocijacija je prikazana na grafikonu ispod:
Mogli biste reći, „oblak tačaka je nered“, ali upravo tako izgleda korelacija r = –.34. Zanimljivo, kada su istraživači posebno ispitali znanje o klimi, otkrili su da je i to negativno povezano sa klimatskom anksioznošću. Ispitanici sa boljim poznavanjem klime ponovo su imali niži rezultat, iako je u ovom slučaju korelacija bila nešto slabija pri r = –.24.
Znanje o životnoj sredini je ostalo statistički značajan prediktor klimatske anksioznosti čak i kada su istraživači kontrolisali osnovne demografske karakteristike, mere ličnosti i meru pro-ekoloških stavova (tj. verujući da treba da uradimo više za životnu sredinu) u multivarijantnoj analizi.
Treba napomenuti da su pro-ekološki stavovi imali pozitivnu vezu sa znanjem o životnoj sredini, iako je korelacija bila veoma slaba (r = .15).
Sve u svemu, Zakerova i Kortova studija sugeriše da anksioznost oko pitanja klimatskih promena ne potiče od većeg poznavanja životne sredine ili klime posebno. U stvari, najupućeniji ljudi su u proseku nešto manje zabrinuti. Kako istraživači ističu, ovo sugeriše da bi poboljšanje znanja ljudi moglo pomoći u smanjenju anksioznosti – posebno među mladima.
