Sa pametnim telefonom pričvršćenim za glavu, indijska domaćica Nagiredi Sriramjačandra snima sebe kako seče mango. Njen zadatak nije pravljenje kulinarskog videa, već obučavanje robota zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji bi jednog dana mogli da preuzmu kućne poslove.
Za sat vremena snimanja dobija nešto više od dva dolara, ali njeni naizgled obični video-snimci imaju veliku vrednost za globalne tehnološke kompanije koje pokušavaju da nauče mašine da se kreću i rade poput ljudi u stvarnom svetu.
Ova 25-godišnjakinja deo je sve brojnije armije hiljada trenera veštačke inteligencije u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.
„Ko će vam još dati 250 rupija na sat samo za obavljanje kućnih poslova?“, kaže Sriramjačandra iz svoje kuhinje u gradu Čenaj u južnoindijskoj državi Tamil Nadu.
„Možda ću jednog dana i sama imati robota“, dodaje ona.
Dok četbotovi i generatori slika koriste ogromne količine digitalnih podataka, razvoj sistema koji mogu da funkcionišu u stvarnom okruženju predstavlja mnogo veći izazov.
Programeri veruju da će takozvani „egocentrični podaci“, odnosno snimci iz prvog lica, pomoći robotima da nauče da oponašaju ljudsko ponašanje.
Neki treneri veštačke inteligencije rade od kuće, dok drugi rade u fabrikama ili specijalizovanim studijima koristeći video-naočare, kamere na glavi i senzore pokreta.
„Uređaj počne da upozorava da ruke nisu detektovane kada snimanje nije dobro“, objašnjava Sriramjačandra, koja snimke šalje kompaniji Objektvejs preko posebne aplikacije.
Kompanija, koja ima kancelarije u Indiji i Sjedinjenim Američkim Državama, među klijentima ima multinacionalne korporacije sa liste Fortune 500 i sarađuje sa platformom Amazon Sejdžmejker za razvoj modela mašinskog učenja.
Poslovi koje će roboti preuzeti
Tržište humanoidnih robota ubrzano raste. Investiciona banka Morgan Stenli procenjuje da bi do 2050. godine u upotrebi moglo biti više od milijardu robota, uglavnom u industriji i komercijalnom sektoru.
Direktor Objektvejsa Ravi Šankar navodi da klijenti traže snimke različitih svakodnevnih aktivnosti.
„Slaganje odeće, priprema kafe, kuvanje određenih jela, pravljenje sendviča…“
Prema njegovim rečima, određene poslove treba da preuzmu mašine kako bi ljudi mogli da se bave važnijim stvarima.
Za sada, međutim, nova oblast takozvane prostorne veštačke inteligencije otvara nova radna mesta u Indiji.
Šankar, koji danas živi u SAD, zapošljava radnike iz Tamil Nadua, jednog od najvećih tehnoloških centara u zemlji.
U fabrici tekstila u gradu Karur, radnici koji lepe etikete na kape i peglaju platnene torbe istovremeno nose kamere na glavi i pametne naočare kako bi prikupljali podatke za razvoj veštačke inteligencije.
Indija se sve više pozicionira kao globalni centar za prikupljanje, obradu i označavanje podataka potrebnih za razvoj AI sistema.
Stručnjak za digitalni rad Aditi Suri iz Indijskog instituta za ljudska naselja smatra da će potražnja za ovakvim poslovima nastaviti da raste.
Šta će biti sa radnicima?
Indija ubrzano razvija sektor veštačke inteligencije, ali vlasti su svesne da automatizacija nosi i ozbiljne rizike.
Vladin istraživački centar NITI Ajog upozorava da se većina rasprava o AI fokusira na kancelarijske profesije i potencijalni gubitak poslova među obrazovanim radnicima.
Istovremeno, malo pažnje posvećuje se pitanju kako će veštačka inteligencija uticati na oko 490 miliona neformalnih radnika koji predstavljaju osnovu indijske ekonomije.
Analizirana su mnoga zanimanja, od obućara i čistača kanalizacije do poljoprivrednika i prodavaca čaja.
Pedesetpetogodišnja Poni već deset godina sedi pored puta u Bengaluruu i pravi cvetne vence.
I ona je plaćena da nosi telefon pričvršćen za čelo kako bi njeni pokreti bili snimljeni.
„Sledeća generacija koja bude radila posao sličan mom mogla bi da ima problem“, upozorava ona.
Svet pod stalnim nadzorom kamera
U studiju kompanije Objektvejs treneri veštačke inteligencije snimaju sebe dok obavljaju svakodnevne kućne poslove u potpuno opremljenim stanovima.
Nakon nekoliko hiljada sati snimanja menjaju se tapete kako bi klijenti dobili raznovrsnije podatke.
Dvadesetjednogodišnja diplomirani inženjer Rani N. provodi dane snimajući sebe kako iznova savija peškire.
Svaki video traje oko četiri minuta, a ona ih dnevno snimi oko 90.
„Posao je podnošljiv“, kaže, „ali imam osećaj kao da stalno nosim kameru.“
U drugim prostorijama zaposleni raspoređuju rezače za olovke, flašice vode i bojice u različite šablone dok ih kamere sa senzorima dubine snimaju.
Kompanija Kanat Konsalting Servisis iz države Andra Pradeš, podizvođač Objektvejsa, snabdeva desetak velikih kompanija ovakvim podacima.
Neki od njihovih 2.000 saradnika nose senzore pokreta na zglobovima, šakama i nogama kako bi se precizno beležili ljudski pokreti.
Maniš Agarval iz kompanije Hjumin Labs u Bengaluruu prikuplja ne samo video-snimke već i razgovore.
Učesnici diskutuju o zadatim temama, od politike do zabave, kako bi sistemi učili obrasce ljudskog govora.
Agarval ne veruje da će roboti potpuno preuzeti ljudske poslove.
„Jednog dana ljudi i roboti radiće zajedno“, smatra on.
„Zavarivač u Indiji mogao bi da upravlja robotom-zavarivačem u Pragu.“
