Проводимо готово трећину живота спавајући, али сан није изгубљено време. Напротив, то је активан и неопходан процес који помаже телу да се обнови и мозгу да се заштити. Када је сан нарушен, мозак осети последице – понекад суптилне, али које се током година нагомилавају.
У новој великој студији, анализирано је понашање у сну и детаљне податке са МРИ снимака мозга код више од 27.000 одраслих особа у Великој Британији узраста између 40 и 70 година.
Откривено је да особе са лошим сном имају мозак који изгледа значајно старије него што би се очекивало према њиховим стварним годинама.
Шта значи да мозак „изгледа старије“?
Иако сви старимо хронолошки истим темпом, биолошки сат неких људи откуцава брже или спорије. Нови напредак у снимању мозга и вештачкој интелигенцији омогућава истраживачима да процене „старост мозга“ на основу образаца на МРИ снимцима – као што су губитак можданог ткива, стањивање коре и оштећења крвних судова.
У овој студији, која је објављена у Ланцету, крајем Септембра, старост мозга је процењена на основу више од 1.000 различитих маркера са МРИ снимака. Прво је обучен модел машинског учења на снимцима најздравијих учесника – људи без већих болести, чији би мозак требало да одговара њиховим годинама. Када је модел „научио“ како изгледа нормално старење, примењен је на целокупној групи испитаника.
Мозак који делује старије од стварног узраста може бити знак одступања од здравог старења.
Претходна истраживања повезала су такав налаз са бржим когнитивним опадањем, већим ризиком од деменције и чак већом вероватноћом превремене смрти.
Сложеност сна
Сан је сложен процес и ниједна појединачна мера не може у потпуности описати нечије здравље сна. Зато се ова студија фокусиала на пет аспеката сна које су сами испитаници пријављивали:
- хронотип (да ли су „јутарњи“ или „вечерњи“ тип),
- број сати сна (седам до осам сати сматра се оптималним),
- присуство несанице, да ли хрчу,
- и да ли током дана осећају претерану поспаност.
Ове карактеристике могу деловати заједно. На пример, неко са честом несаницом може имати и већу дневну поспаност, а касни хронотип може довести до краћег трајања сна. Комбиновањем свих пет карактеристика у „индекс здравог сна“, добила се потпунија слика општег стања сна.
Људи са четири или пет здравих навика имали су „здрав профил сна“, они са две до три „средњи профил“, а са једном или ниједном здравом навиком – „лош профил сна“.
Када је упоређена старост мозга у различитим групама, разлике су биле јасне. Разлика између старости мозга и хронолошке старости повећавала се за око шест месеци за сваки један поен мањи у здравом сну. У просеку, људи са лошим сном имали су мозак који је изгледао готово годину дана старије него што би се очекивало према њиховим годинама, док они са здравим сном нису имали ту разлику.
Појединачно посматрано, касни хронотип и неправилно трајање сна били су највећи фактори који су убрзавали старење мозга.
Једна година можда не звучи много, али у контексту здравља мозга – има значаја. Чак и мала убрзања у старењу мозга могу се временом нагомилати, повећавајући ризик од когнитивног опадања, деменције и других неуролошких поремећаја.
Добра вест је да се навике спавања могу побољшати.
Иако се неки проблеми са сном тешко решавају, једноставне стратегије као што су:
- редован распоред спавања,
- ограничење кофеина,
- алкохола и екрана пре спавања,
- и тамно, тихо окружење у спаваћој соби, могу знатно побољшати квалитет сна и заштитити здравље мозга.
Како тачно квалитет сна утиче на здравље мозга?
Једно од објашњења је упала (инфламација). Све више доказа показује да поремећаји сна подижу ниво упалних процеса у телу. А упала може нашкодити мозгу на више начина: оштећујући крвне судове, подстичући накупљање токсичних протеина и убрзавајући смрт можданих ћелија.
Захваљујући узорцима крви прикупљеним на почетку студије, могла се испитати улога упале. Показало се да ниво инфламације објашњава око 10% везе између лошег сна и старења мозга.
Други процеси такође могу имати улогу
Једно могуће објашњење односи се на глимфатички систем – уграђену мрежу за чишћење отпада у мозгу, која је најактивнија током сна. Када је сан поремећен или недовољан, овај систем не функционише како треба, па се штетне супстанце могу нагомилати у мозгу.
Још једна могућност је да лош сан повећава ризик од других болести које саме по себи утичу на здравље мозга – као што су дијабетес типа 2, гојазност и кардиоваскуларне болести.
Ова студија је једна од највећих и најдетаљнијих те врсте – са великом базом података, свеобухватним мерењем квалитета сна и хиљадама параметара са МРИ снимака мозга. Иако су претходна истраживања повезивала лош сан са когнитивним опадањем и деменцијом, ово истраживање је додатно показало да је лош сан директно повезан са видљиво старијим мозгом, а да би упала могла бити кључна карика у тој вези.
Старење мозга не можемо зауставити, али можемо утицати на то како се оно одвија.
Закључак ове обимне студије је:
Да би мозак остао здрав и млад што дуже – сан мора постати приоритет.
Нулта Тачка/Медији
