Још један хладан удар на слободу говора и културни идентитет: наставник у лондонској основној школи прошао је кроз прави прогон само зато што је ученику муслиманске вере указао на хришћанске корене Британије.
Овај случај открива како „пробуђени“(воук) бирократски апарат злоупотребљава прописе о заштити деце да би ућуткао свакога ко се дрзне да потврди традиционалне вредности у мултикултурном минском пољу.
Суспендован, отпуштен и привремено избачен из професије, наставников једини „кривични“ поступак био је поштовање школских правила и изношење чињеница о верском пејзажу Уједињеног Краљевства. Уз подршку Уније за слободу говора, сада се бори против овог очигледног претеривања које мирише на нетолеранцију према неугодним истинама.
Инцидент је почео када је наставник затекао ученике како перу ноге у умиваоницима у тоалету, што је забрањено у школи где је молитва дозвољена само у посебној просторији. Према извештајима, објаснио им је правила и нагласио британске вредности толеранције.
Али један ученик се увредио, тврдећи да је наставник рекао да школа није верска и предложио алтернативу. Дете је пријавило да је наставник рекао: „Британија је и даље хришћанска држава“, указујући на улогу краља као поглавара Англиканске цркве. Наводно је додао и: „ако вам то треба, постоји исламска школа на километар одавде“, алудирајући на верске праксе.
У случај се укључила и полиција, истражујући могући „злочин из мржње“. Иако је истрага одбачена, локални одбор за заштиту деце оценио је наставникове речи као „емоционалну штету“, што је довело до његове забране рада с децом.
Школа није оклевала: суспендован је у марту 2024, отпуштен због „тешког прекршаја“ у фебруару 2025, после скоро три године рада.
Уз помоћ Уније за слободу говора, наставник сада тужи локалне власти. Лорд Тоби Јанг, директор организације, изјавио је: „Овај наставник изгубио је посао и готово био протеран из професије само зато што је ученицима муслиманске вере рекао да је национална религија Енглеске англиканство.“
Додао је: „Стигли смо до тачке у којој наставник може бити означен као ризик по децу јер је изговорио нешто што је неспорно тачно. Да је тврдио да је ислам званична религија Енглеске, иако није, сумњам да би имао било каквих проблема.“
Јангов коментар осветљава дубоки двоструки аршин у британским институцијама, где истицање културе већине доноси казну, а фаворизовање мањинских захтева пролази без последица.
Наставник је успешно оборио забрану и сада ради пола радног времена у другој школи ван Лондона. Ипак, штета је учињена: каријера му је разорена због чињенице изговорене током часа о толеранцији.
Овај случај подсећа на све веће страхове да се протоколи о заштити деце користе за удар на конзервативне ставове. Само неколико дана раније, бивши припадник Краљевских маринаца суочио се са сличном забраном због онлајн критике илегалне миграције.
Идеолошки апарат у образовању и власти гуши неслагање под маском „заштите“. Није тајна да је неконтролисани мултикултурализам, подстакнут политиком отворених граница, довео до сукоба у којима школе постају бојно поље идентитетске политике.
Правни тим наставника указао је на то да школа није верска и да је постојала забрана јавних молитви, укључујући и прање ногу у умиваоницима. Али чињенице нису биле важне онима који су емоције ставили изнад стварности.
У земљи у којој је хришћанство вековима обликовало законе, празнике и институције, изговарање очигледног данас може значити професионални слом.
Британски пад у ову „пробуђену“ дистопију служи као јасно упозорење. Ако бирократе могу да прогласе историјску чињеницу за „штету“, онда слобода говора престаје да постоји. Борба наставника да се одбрани пружа наду, али истовремено показује да је крајње време да се разбију механизми који гуше изражавање.
