LUDILO! Danska počinje da oporezuje podrigivanje, prdenje i izmet životinja
Danska, poznata po svojim inventivnim restoranima i elegantnim dizajnerskim studijima, uskoro će postati poznata po nečemu jednostavnijem: prvom svetskom porezu na podrigivanje i stajnjak.
To je zato što u Danskoj ima pet puta više svinja i krava nego ljudi. Skoro dve trećine njene zemlje zauzima poljoprivreda. A poljoprivreda navodno postaje najveći udeo klimatskog zagađenja, stavljajući zakonodavce pod intenzivan pritisak javnosti da ga smanje.
Tako je sada, malo verovatna koaliciona vlada Danske, sastavljena od tri stranke iz celog političkog spektra, pristala da oporezuje emisije metana koje navodno zagrevaju planetu i koje sve te životinje izbacuju kroz izmet, prdenje i podrigivanje. Ovu meru, o kojoj se godinama pregovaralo, usvojio je danski parlament ovog meseca, čime je postao jedini takav klimatski porez na stoku u svetu.
„Mislim da je dobro“, rekao je Rasmus Angelsnes. „To je neka vrsta podsticaja da se donose drugačiji izbori, možda izbori koji su povoljniji za klimu.
Nema veze što su u njegovim kolicima bile debele šnicle svinjskog mesa, koje je planirao da ispeče te kišne večeri sa krompirom i peršunom. „Dobra hrana“, rekao je stidljivo.
Ovo morate da vidite, glavni NATO lobista nam ponovo preti | Gunter Felinger | Mario Zna, 304
Porez je deo većeg paketa osmišljenog da očisti poljoprivredno zagađenje u zemlji i na kraju povrati neka poljoprivredna zemljišta u njihov prirodni oblik, poput tresetnih zemljišta, koja su izuzetno dobra u zaključavanju gasova koji zagrevaju planetu pod zemljom, ali su isušena pre nekoliko decenija radi uzgoja useva.
Danski plan je takođe deo obračuna za mnoge poljoprivredne elektrane, uključujući Sjedinjene Države, jer se suočavaju sa pozivima da očiste zagađenje sa farmi, istovremeno balansirajući potrebe politički moćnih poljoprivrednih lobija.
Globalno, prehrambeni sistem čini četvrtinu gasova sa efektom staklene bašte, a smanjenje tih emisija zahteva teške odluke o ishrani, poslovima i industrijama. U isto vreme, farmeri su podložni opasnostima klimatskih promena, sa strašnim vrućinama, sušama i poplavama koje su pogoršane sagorevanjem fosilnih goriva. To čini hranu posebno uznemirujućim klimatskim problemom.
Nije ni čudo što su se napori da se smanje klimatske emisije u poljoprivredi suočili sa jakim otporom, od Brisela do Delhija do Velingtona, gde je vlada Novog Zelanda predložila porez na podrigivanje 2022. samo da bi ga kasnija vlada ukinula.
Čak je i danska mera prošla kroz intenzivne političke prepirke. Nezavisni panel eksperata postavio je nekoliko puteva, uključujući veći porez kojem se lobi farme oštro protivio. Kada je vlada odlučila o planu koji bi poljoprivrednicima dao vremena i subvencija da smanje porez, čak i na nulu, aktivisti za zaštitu životne sredine su se usprotivili, nazivajući ga previše labavim.
Nemačka policija vršila racije po kućama i hapsila ljude optužene za „vređanje” političara na internetu https://t.co/Ownoo0Qtha
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 26, 2024
„Hrana za ljude, a ne hrana za životinje“, pisalo je na jednom protestnom plakatu ispred vladine kancelarije, gde su u oktobru vođeni pregovori u poslednjem trenutku.
„Volim mleveno meso“, uzvikivali su neki tinejdžeri dok su prolazili pored demonstranata.
Mera je konačno doneta u novembru. Počevši od 2030. godine, poljoprivrednicima će naplaćivati 300 danskih kruna (oko 43 dolara) za svaku tonu ekvivalenta ugljen-dioksida koju proizvode njihove operacije. Do 2035. porez će se više nego udvostručiti na 750 kruna (106 dolara).
Ali za razliku od poreza na ugljenik u drugim sektorima, poljoprivrednici će automatski dobiti rabat od 60 odsto jer, kako je rekao Jeppe Bruus, vladin ministar za zelenu tranziciju, još ne postoji tehnologija koja bi u potpunosti eliminisala nadutost. Ti rabati se povećavaju ako farmeri rade stvari kao što je upotreba aditiva za stočnu hranu da smanje metan iz kravljeg podrigivanja ili slanje svinjskog stajnjaka mašinama koje dovode metan u gasnu mrežu.
„Porez na zagađenje ima za cilj da promeni ponašanje“, rekao je Bruus.
Pomoglo je to što vlada koja pregovara o porezu uključuje političku stranku desnog centra Venstre, koja se dugo zalagala za interese poljoprivrednika.
Najveća evropska mlekarska zadruga, Arla Foods, se pridružila. Ne zato što favorizuje porez, rekli su zvaničnici kompanije, već zato što je kompromis nešto sa čim proizvođači mleka mogu da žive. „Oni razumeju da to moraju da urade; oni to žele da urade“, rekao je Peder Tuborg, izvršni direktor kompanije. „Oni znaju da to štiti njihovu reputaciju i još uvek proizvode.“
Jens Kristijan Sorensen je jedan od onih mlekara koji snabdeva Arla Foods, i pokušava da se izbori sa matematikom mleka i metana u svojim operacijama. Ima skoro 300 krava za mužu i još 360 teladi koja još ne proizvode mleko, ali proizvode metan.
On zna da mora da održava svoje životinje zdravim da bi povećao njihovu proizvodnju mleka, zbog čega je uložio u senzore koji mu govore da li su mu krave loše. On tačno prati koliko jedu i koliko mleka proizvode.
On očekuje da će dodati hemijski dodatak koji farmeri koriste u drugim evropskim zemljama za smanjenje emisije metana. I on zna da kao i svaki drugi privredni sektor, poljoprivreda mora da očisti svoj ekološki rekord. „Mlečna industrija, takođe moramo da se pozabavimo ovim“, rekao je on. „To nije kraj posla.“
Njegovo samopouzdanje potiče od rastuće globalne potražnje. Dve trećine danskog putera se izvozi. Kao i polovina mleka u prahu. A globalna potrošnja mlečnih proizvoda je porasla u poslednje dve decenije i predviđa se da će rasti, kako siromašnije zemlje napreduju.
„Oni žele da njihova deca imaju mleko“, rekao je gospodin Sørensen.
Potrošnja mesa i mlečnih proizvoda ostala je prilično stabilna u poslednjih 30 godina širom Evrope. Četvoro dece gospodina Sørensena žele da jedu mnogo manje mesa nego što je on jeo dok je odrastao, posebno govedinu.
Svend Brodersen je organski farmer, što znači da su njegove mogućnosti ograničenije. Ne može da koristi aditiv za hranu. I za razliku od krava gospodina Sørensena, koje ostaju u štali, njegove životinje lutaju poljima i njihov stajnjak đubri polja. Gospodin Brodersen je umesto toga istrgao deo obradivih površina i zasadio drveće koje apsorbuje ugljen-dioksid i proizvodi voće koje može da proda — jabuke, kruške, trešnje.
On ipak podržava porez na ugljenik. „To je šansa da se pokaže ostatku sveta“ da poljoprivreda ne mora da znači mnogo zagađenja, rekao je on. „Bez poreza, svi će sutra raditi isto kao i juče.
I dalje se nazire veća, teža dilema: Da li će Danska nastaviti da predaje toliki deo svoje zemlje kravama i svinjama?
G. Brodersen sam ovo vaga. Očekuje da će veći deo svoje zemlje iskoristiti za uzgoj više biljaka za ljudsku ishranu, a manji udeo za mlečne proizvode. „Trebaju vam krave u prirodi“, rekao je. „Ali morate pronaći balans između količine mleka i povrća.“
