Konačna verzija migracionog pakta EU, odobrena prošle godine, stupiće na snagu ove godine, kada će postati jasno kako funkcioniše mehanizam preraspodele – čiji je stvarni cilj da utiče na demografiju čak i u zemljama koje do sada nisu bile pogođene velikim migracionim pritiscima.
Iako je najavljeno da će zemlje koje su primile veliki broj Ukrajinaca biti izuzete od preraspodele, teško je verovati da će to zaista biti poštovano. Po toj logici, gotovo svaka zemlja bi morala biti izuzeta, jer zemlje koje nemaju višak Ukrajinaca uglavnom primaju Sirijce, Avganistance, Pakistanace ili migrante iz Afrike.
Prvi primer primene mehanizma vidimo u Portugalu, koji je od 2015. godine primio više od milion migranata, što je čak i više od broja Ukrajinaca koje je, na primer, primila Češka. Ipak, Portugal je primoran da plati finansijski doprinos, što pokazuje koliko je mehanizam rigorozan i kako svaka država može biti kažnjena.
Portugalska vlada se obavezala na finansijski doprinos od 8,4 miliona evra Evropskoj komisiji, kako bi izbegla prihvatanje oko 420 tražilaca azila u okviru obveznog mehanizma solidarnosti za 2026. godinu.
Odluka je deo godišnjeg fonda „solidarnosti“ EU, koji je odobren u decembru 2025. godine. Fond predviđa da države doprinesu upravljanju migracionim pritiskom na jedan od tri načina:
transfer tražilaca azila iz zemalja na prvoj liniji (uglavnom Italija, Španija, Grčka, Kipar)
finansijske isplate (otprilike 20.000 evra po osobi koja nije preseljena)
operativna podrška, uključujući osoblje ili infrastrukturu, ako to zatraži država
Za 2026. godinu, prvu delimičnu godinu primene pakta (počev od 12. juna), ukupni cilj solidarnosti obuhvata oko 21.000 transfera ili ekvivalentnih finansijskih doprinosa, što je smanjenje u odnosu na početni predlog Evropske komisije od 30.000. Portugalu je dodeljeno oko 2% tog iznosa, što znači 420 transfera ili odgovarajuću finansijsku alternativu.
Vlada desnog centra predvođena premijerom Luisom Montenegrom branila je opciju plaćanja, tvrdeći da Portugal nema kapacitete da primi dodatne tražioce azila bez ugrožavanja postojećih sistema prijema i integracije.
Dužnosnici su doveli u pitanje metodologiju izračuna Evropske komisije, navodeći da se oslanja na zastarele podatke koji ne uzimaju u obzir nedavni priliv od milion imigranata u Portugal, što je dodatno opteretilo prihvatne centre i sisteme za povratak.
„Portugal je godinama skrivao stvaran broj migranata koje je primio“, rekao je ministar predsedništva Antonio Amaro. „Ove godine smo saznali da je stvarni broj miliona veći nego što se ranije tvrdilo. Centri za prijem su prenatrpani, a ilegalnih migranata je znatno više nego što smo očekivali, pa je neophodno da se preduzmu mere deportacije i vraćanja u njihove zemlje.“
Portugal je zatražio od Evropske komisije da ponovo proceni njegovu situaciju, a odluka o mogućoj prilagodbi ili izuzeću očekuje se u prvoj polovini godine. I pored toga, finansijska obaveza je već formalizovana i objavljena u Službenom listu EU, a plaćanja u Fond solidarnosti trebalo bi da počnu u junu.
Ovaj potez je u skladu sa paketom koji omogućava državama članicama da izaberu finansijske doprinose umesto transfera, kompromis koji je uveden za zemlje oprezne prema obveznoj preraspodeli. Nekoliko drugih država EU takođe je signaliziralo slične preferencije, ali slučaj Portugala privlači posebnu pažnju jer pokazuje kako i zemlje koje nisu na glavnim pomorskim rutama mogu biti primorane na obaveze.
