Mnogi ljudi veruju da magnetne oluje negativno utiču na njihovo zdravlje. Prema različitim anketama, oko trećine populacije smatra da kosmički događaji utiču na njihov život, uglavnom na loš način. Ali koliko je to zaista tačno? Šta nauka kaže o magnetnim olujama?
Sunce stalno ispušta ogromne količine plazme u svemir – taj tok zovemo solarni vetar. Plazma je veoma vrela (temperatura u koroni dostiže i do 3 miliona Kelvina) i ta energija može da utiče na objekte u Sunčevom sistemu.
Zašto nam je potrebno Zemljino magnetno polje
Zemljino magnetno polje deluje kao štit koji nas štiti od solarnog vetra i štetnih kosmičkih zraka. Bez tog štita, život na Zemlji ne bi bio moguć. Ponekad Sunce izbaci velike oblake plazme koji putuju brzinom do 800 km/s i mogu izazvati magnetne oluje kada stignu do nas.
Solarni ciklusi i njihove posledice
Solarna aktivnost se menja u ciklusima koji traju oko 11 godina, poznatim kao Schwabe ciklus, i dužem Hale ciklusu od 22 godine. Tokom perioda maksimalne aktivnosti, poput početka 2024. godine, magnetne oluje postaju učestalije i jače.
Kako se mere magnetne oluje
Jačina magnetnih oluja meri se pomoću Kp indeksa (od 0 do 9) i američkog G-indeksa (G1 do G5). Početak oluje je na Kp=5, dok Kp=9 označava ekstremnu oluju. Ove oluje mogu trajati od nekoliko sati do više dana.
Najpoznatija je oluja iz 1859. godine, tzv. Carrington događaj, koja je prouzrokovala kvarove u telegrafskim sistemima i svetlosne pojave na nebu.
Uticaj magnetnih oluja na zdravlje – šta je istina
Na internetu se često navode simptomi poput glavobolje, povišenog krvnog pritiska, ubrzanog rada srca, nesanice pa čak i nesvestice tokom magnetnih oluja.
Međutim, naučna zajednica još nema jasne dokaze o direktnom uticaju magnetnih oluja na zdravlje ljudi.
Neke studije su pokazale da u određenim oblastima, broj srčanih udara može biti i do tri puta veći tokom dana sa pojačanom geomagnetnom aktivnošću. Ipak, ovi rezultati nisu univerzalni i ostaju predmet daljih istraživanja.
Nulta Tačka/Mediji
