Број дана са магнетним олујама у 2025. години достигао је највиши ниво у последњој деценији, док је укупан број дана са геомагнетним сметњама забележио рекорд у последњих 20 година. Ово је саопштила Лабораторија за соларну астрономију Института за свемирска истраживања Руске академије наука, у сарадњи са Институтом за соларно-земљину физику Сибирског огранка РАН.
Према њиховим подацима, од почетка године забележено је 69 дана са магнетним олујама, у поређењу са 44 дана у 2024. години. Још израженији је пораст укупног броја дана са геомагнетним поремећајима – чак 164 дана у којима је Kp индекс достигао вредност 4 или више (жути и црвени нивои), што представља повећање од 75% у односу на прошлу годину, када је таквих дана било 94.
„Број дана са магнетним олујама у 2025. години највећи је у последњих 10 година, док је укупан број геомагнетно поремећених дана највиши у последњих 20 година“, наводи се у извештају.
Упоредиви или већи број магнетних олуја последњи пут је забележен 2015. године (79 догађаја) и 2016. године (69 догађаја). Међутим, научници истичу да ће резултат из 2016. године готово сигурно бити премашен, јер велики коронални отвор на Сунцу и даље утиче на Земљу, а нова олуја може се појавити већ у наредним данима.
Главни узрок – необично велики број короналних отвора на Сунцу
Као кључни фактор наглог пораста магнетних олуја, стручњаци наводе „необично велики број короналних отвора на Сунцу“. Реч је о регионима соларне атмосфере из којих у свемир излазе снажни токови соларног ветра, који директно утичу на Земљино магнетно поље.
Према проценама научника, за сада нема знакова да ће се број или величина ових короналних отвора ускоро смањити. Због тога се очекује да ће најмање први месеци 2026. године и даље бити под снажним утицајем ових појава, уз наставак повећаног броја магнетних олуја.
Нулта Тачка/ТАСС
