Francuski predsednik Emanuel Makron i generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus objavili su zajedničko saopštenje 1. jula u kojem društvene mreže, video-igre i generativnu veštačku inteligenciju predstavljaju kao sile koje direktno utiču na telo i um dece.
U saopštenju se predlaže obavezna provera godina koja bi u praksi mogla zahtevati identifikaciju izdatu od strane države za sve korisnike interneta.
Dvojica lidera, koji govore iz pozicije čelnika francuske vlade i globalne zdravstvene institucije, tvrde da su digitalna okruženja postala faktori koji utiču na zdravlje isto kao čista voda ili bezbedan smeštaj.
Zbog toga su zatražili obavezne provere godina, promene dizajna platformi i zakonska pravila koja bi zahtevala bezbednost ugrađenu u same digitalne proizvode širom velikog dela demokratskog sveta.
„Ove mere odražavaju rastući globalni konsenzus da digitalna okruženja zahtevaju efikasno upravljanje, dizajn prilagođen uzrastu i jače zaštitne mehanizme za zdravlje dece“, naveli su oni, pozivajući se na talas novih ograničenja koji se širi od Kanbere do Otave.
Australija je uvela prvi zakon na svetu koji zahteva od društvenih mreža da spreče decu mlađu od 16 godina da imaju naloge.
Francuska priprema zakon kojim bi se zabranio pristup mlađima od 15 godina.
Indonezija je zabranila pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 16 godina.
Španija je najavila planove da sledi primer Džakarte.
Irska sarađuje sa partnerima u Evropskoj uniji na sistemima provere starosti namenjenim korisnicima mlađim od 16 godina.
Velika Britanija planira da spreči platforme da pružaju usluge mlađima od 16 godina, uz dodatna ograničenja za prenose uživo i kontakte sa nepoznatim osobama.
Kanada je predstavila sopstveni zakon kojim bi ograničila pristup dece mlađe od 16 godina i nametnula strože obaveze platformama u vezi sa bezbednošću.
Saopštenje je ove mere predstavilo kao zaštitu, a ne nadzor. Makron i Tedros upozorili su da beskonačno skrolovanje, automatska reprodukcija sadržaja i obaveštenja osmišljena za privlačenje pažnje stvaraju zavisnost kod mladih korisnika.
„Rešenja su potrebna jer digitalna okruženja nisu neutralna“, naveli su oni.
Od zaštite dece do potpune kontrole?
„Prikupljanje i korišćenje ličnih podataka, posebno za profilisanje i ciljano oglašavanje, izazivaju zabrinutost zbog privatnosti, manipulacije i dobrobiti korisnika“, navodi se u saopštenju.
Nakon toga, lideri su predložili sisteme provere starosti koji bi zahtevali od platformi da prikupljaju još više identifikacionih podataka od još većeg broja ljudi, dajući kompanijama i državama novi razlog da znaju ko se tačno nalazi iza svakog naloga.
Kritičari upozoravaju da obavezni zakoni o proveri godina mogu stvoriti opasnu infrastrukturu nadzora, ugroziti slobodu govora i privatnost i naterati korisnike da koriste digitalne identitete povezane sa državnim dokumentima.
Na temu generativne veštačke inteligencije, Makron i Tedros pozvali su na oprez kao osnovni princip. Oni tvrde da ova tehnologija povećava rizike za mlade i da dugoročni uticaj na empatiju, samokontrolu i očekivanja dece o stvarnim odnosima još nije poznat.
Međutim, kritičari ističu da oprez prema tehnologiji može prerasti u nadzor nad korisnicima kada se primena pravila zasniva na obaveznoj proveri identiteta.
Na kraju, Makron i Tedros insistirali su da brane dostojanstvo dece.
„Naša deca i mladi nisu eksperimentalni subjekti, zarobljeno tržište niti roba“, zaključili su u saopštenju.
Ipak, protivnici ove politike tvrde da internet koji zahteva dokaz pravnog identiteta pre pristupa tretira svakog korisnika kao potencijalnog osumnjičenog i daje državama i platformama moć da odlučuju ko sme da učestvuje u digitalnom prostoru.
Nulta Tačka/NaturalNews
