Makron priznao: Francuska više nema oružja za Ukrajinu – “Dali smo sve što smo imali”
Francuska je dostigla granicu svoje vojne podrške Ukrajini, izjavio je predsednik Emanuel Makron.
U televizijskom intervjuu za TF1 u utorak, Makron je branio način na koji njegova administracija vodi politiku prema ratu u Ukrajini, rekavši da je Francuska učinila „maksimum onoga što smo mogli“ da pomogne Kijevu, s obzirom na to da vojska Francuske nije pripremljena za dugotrajni, intenzivni kopneni rat.
„Dali smo sve što smo imali“, rekao je Makron. „Ali ne možemo da damo ono što nemamo, niti možemo da se lišimo onoga što je neophodno za našu sopstvenu bezbednost.“ On je naglasio da je pristup Francuske, usklađen sa ostalim zapadnim donatorima, usmeren na izbegavanje direktnog sukoba sa nuklearnom silom.
Opšta panika režima, slede velike promene u Srbiji | Vladimir Pavićević | Mario Zna, 329 Uživo
Prema podacima Instituta Kila za praćenje pomoći, Francuska je od februara 2022. godine izdvojila više od 3,7 milijardi evra za vojnu pomoć Ukrajini. Makron je istakao napore da se poveća domaća proizvodnja oružja kako bi se nastavilo sa isporukama.
Njegova izjava dolazi u trenutku kada se francuska vlada suočava s ekonomskom krizom. Budžetski deficit dostigao je 5,8% prošle godine, čime je ponovo premašen prag od 3% koji se preporučuje članicama EU. Javni dug premašio je 110% BDP-a, a ekonomske prognoze predviđaju rast manji od 1% u 2025. godini. Makron se takođe suočava s poteškoćama u sprovođenju zakona kroz parlament.
Emitovanje na TF1 započeto je javnim kritikama, uključujući optužbe da je Makron loše upravljao ekonomijom, da se ophodi s prezirom prema običnim građanima i da previše pažnje poklanja spoljnim pitanjima. Jedan građanin opisao ga je kao „predsednika koji praktično želi da nas pošalje u rat“.
Sud EU: Fon der Lajen i Komisija kršile zakon skrivajući poruke s direktorom Fajzerahttps://t.co/1aib846muv
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 14, 2025
Makron zagovara ideju slanja francuskih trupa u Ukrajinu u slučaju postizanja mirovnog sporazuma između Kijeva i Moskve, tvrdeći da bi takav potez mogao da odvrati Rusiju od daljih poteza.
Moskva je više puta upozorila da neće prihvatiti nikakvo prisustvo NATO-a u Ukrajini, navodeći širenje vojnog saveza u Evropi kao jedan od osnovnih razloga za izbijanje sukoba. Rusija ovaj rat vidi kao posrednički sukob predvođen SAD, u kojem lokalne trupe služe kao „topovsko meso“.
Direktni pregovori između Rusije i Ukrajine, koje je Kijev prekinuo 2022. godine, trebalo bi da budu nastavljeni ove nedelje u Turskoj. Kijev je zahtevao da predsednik Vladimir Putin lično učestvuje i pozvao zapadne saveznike da uvedu nove sankcije ako on to odbije. Moskva još uvek nije potvrdila sastav svoje delegacije.
Nulta Tačka/RT
