Evropske vlade koje zabrane društvenih mreža za maloletnike predstavljaju kao zaštitu dece prećutkuju šta te mere zapravo znače: proveru identiteta za sve. Svaka odrasla osoba koja želi da koristi Instagram, TikTok ili Jutjub u Francuskoj, Španiji ili Nemačkoj morala bi da potvrdi svoj stvarni identitet za pristup platformama. Anonimnost, jedno od najstarijih utočišta za disidentski govor, time nestaje.
To je kontekst koji je Emanuel Makron izostavio kada je u sredu u Nju Delhiju slobodu govora na internetu nazvao „čistom glupošću“.
Francuski predsednik obratio se kompanijama i njihovim američkim partnerima u trenutku kada evropske vlade guraju ograničenja društvenih mreža, kao i mere protiv „govora mržnje“, što je administracija Donalda Trampa kritikovala kao cenzuru.
Makronov kontraargument zasniva se na netransparentnosti algoritama. „Nemajući pojma kako je njihov algoritam napravljen, kako je testiran, treniran i kuda će vas odvesti, demokratske posledice te pristrasnosti mogle bi biti ogromne“, rekao je.
„Sloboda govora je čista glupost ako niko ne zna kako ste usmereni ka toj takozvanoj slobodi govora, posebno kada vas vodi iz jednog govora mržnje u drugi.“
Sistemi preporuka zaista oblikuju ono što ljudi vide, a kompanije koje ih vode ne objavljuju detalje. Ali Makron zapravo ne predlaže transparentnost algoritama. On brani regulatornu agendu koja uvodi proveru starosti, što znači proveru identiteta, što znači da bi vlade i platforme tačno znale ko govori pre nego što mu se dozvoli da govori.
Anonimni govor ima istoriju koju vredi braniti. Uzbunjivači, disidenti, novinari koji štite izvore, žrtve zlostavljanja, političke manjine u neprijateljskim sredinama, to su ljudi koji zavise od mogućnosti da govore bez vezivanja svog imena za izrečeno. Sistemi verifikacije starosti ne prave izuzetke za njih. Zahtevaju stvarni identitet za sve, ili sistem ne funkcioniše.
Akt o digitalnim uslugama EU ide i dalje. Pored provere identiteta, platforme se obavezuju da uklanjaju sadržaj označen kao štetan prema definicijama koje uključuju „govor mržnje“, kategoriju koju evropski regulatori mogu da definišu, redefinišu i primenjuju po sopstvenom nahođenju.
Sjedinjene Države su već uvele zabrane viza bivšem evropskom zvaničniku i aktivistima uključenim u sprovođenje ovih standarda, a državni sekretar Marko Rubio taj potez je nazvao otporom globalnom cenzorsko-industrijskom kompleksu.
Efekat zastrašivanja preko digitalne identifikacije na društvenim mrežama jeste suština. Kada ljudi znaju da je njihovo pravo ime vezano za nalog i da „štetan“ govor, kako ga definiše vlada, može dovesti do gašenja naloga, oni govore manje. Izbegavaju sporno, političko i nezgodno.
U potezima bez presedana, Francuska je ranije uhapsila direktora Telegrama Pavla Durova i pretresla kancelarije mreže Iks.
Makron se u Nju Delhiju zalaže za viziju regulisane, višejezičke veštačke inteligencije kao trećeg puta između američkog tržišnog modela i kineskog državnog pristupa. On evropsko upravljanje predstavlja kao odgovornu alternativu. Iz perspektive slobode govora, to izgleda kao sistem u kojem vlade odlučuju ko može anonimno da govori (niko), kakav sadržaj platforme smeju da hostuju (sve što regulatori ne proglase štetnim) i koje kompanije mogu da posluju (one spremne da izgrade infrastrukturu identifikacije koju zabrane zahtevaju).
Nulta Tačka/InfoVors
