Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je oštro suzbijanje javnih demonstracija, naloživši vlastima da zabrane proteste i ograniče čak i zvanično organizovane marševe, dok se širom zemlje nastavljaju nemiri zbog naglog rasta troškova života i sve lošijeg stanja javnih službi.
Ograničenja su najavljena u četvrtak, nakon hitnog sastanka sa šefovima obaveštajnih službi i visokim državnim zvaničnicima, uoči novog talasa demonstracija planiranih za subotu. Odluka dolazi posle nekih od najtežih uličnih sukoba u Francuskoj poslednjih godina.
Makron je izjavio da će lokalne vlasti zabranjivati okupljanja koja budu ocenjena kao „nelegitimna“, a koja organizuju pojedinci ili grupe za koje se smatra da nemaju ovlašćenje za to. Demonstracije koje organizuju priznate organizacije, poput sindikata, razmatraće se za odobrenje, ali bi mogle biti preusmerene na druge trase.
„Opšta preporuka je da u narednim danima ne bude demonstracija“, izjavio je Makron, insistirajući na tome da su mere neophodne za uspostavljanje reda i zaštitu preduzeća i javnih objekata.
„Prošle subote imali smo političke i pobunjeničke akcije ultralevičarskih grupa čiji je cilj rušenje Republike“, tvrdio je Makron, optužujući organizovane radikale da stoje iza nasilja i pljački.
Ova najava značajno pooštrava ograničenja masovnih okupljanja u zemlji u kojoj je pravo na protest ustavno zagarantovano. Prema francuskom zakonu, vlasti mogu zabraniti demonstracije ako procene da predstavljaju pretnju javnom redu, ali takve odluke moraju biti srazmerne i mogu se osporiti pred sudom.
Upravni sud u Parizu u četvrtak je poništio policijsku zabranu studentskih demonstracija, omogućivši hiljadama demonstranata da se okupe uprkos protivljenju vlasti. Protest je protekao mirno, uz snažno policijsko prisustvo, izvestila je agencija AP.
Međutim, vlasti su već zabranile subotnje demonstracije u centru Liona, gde su stotine poslovnih objekata opljačkane prošlog vikenda. Slične mere uvedene su u Marseju, Nici i Tulonu. U Parizu je jedna odobrena povorka preusmerena dalje od centra grada, dok su druge demonstracije, u kojima je trebalo da učestvuju studenti i pripadnici pokreta Žutih prsluka, zabranjene.
Francusku potresaju sve intenzivniji nemiri otkako su se protesti zbog nedostatka nastavnika i sve lošijih uslova u školama proširili u širi pokret protiv rasta cena, nejednakosti i smanjenja sredstava za javne službe.
Oko 550.000 ljudi učestvovalo je u demonstracijama prošle subote, koje su prerasle u sukobe sa policijom, podmetanje požara i masovne pljačke. Prema podacima koje su preneli francuski mediji, od tada je uhapšeno gotovo 2.500 ljudi, dok je povređeno približno 1.000 policajaca i žandarma.
Opozicioni lideri okrivili su Makronovu politiku i njegov neuspeh da održi javni red za nastalu krizu. Liderka Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen opisala ga je kao predsednika „bez kredibiliteta i autoriteta“ koji je „potpuno izgubio dodir sa stvarnošću“, dok je lider levice Žan-Lik Melanšon optužio njegovu vladu da tokom protekle decenije urušava javne službe.
Čak su se i policijski sindikati okrenuli protiv vlasti. Sindikat Alijansa nacionalne policije najavio je tužbu protiv države, optužujući zvaničnike da su napustili policajce tokom nereda i da im nisu obezbedili odgovarajuću opremu i jasna uputstva.
Makron se sukobio i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji je nemire u Francuskoj pripisao nekontrolisanoj imigraciji i radikalnim grupama. Francuski predsednik odbacio je komentare stranih političara o nemirima, nazvavši ih „glupim“ i „neprihvatljivim“.
Očekuje se da Makron u petak predsedava novim hitnim sastankom Saveta za odbranu, na kojem će biti odlučeno da li su potrebna dodatna ograničenja uoči subotnjih protesta.
Nulta Tačka/RT
