„Mali je umetnik“! Hanter Bajden prodao svoje slike očevim prijateljima- Jedan je čak potrošio skoro milion dolara na „umetnička dela“ krek zavisnika

Tokom kampanje, predsednik Džo Bajden je obećao da će postojati „apsolutni zid“ između njegovih službenih dužnosti i privatnih poslovnih interesa njegove porodice. Bajdenova Bela kuća je više puta spominjala taj zid kada je odgovarala na pitanja o novonastaloj umetničkoj karijeri Hantera Bajdena, predsednikovog sina. 2021. godine, kada je njujorška umetnička galerija debitovala sa slikama Hantera Bajdena sa traženim cenama od čak 500.000 dolara, Bela kuća je rekla da tim Hantera Bajdena ima proces pažljivog proveravanja kupaca i da su njihovi identiteti poznati samo galeriji, a ne samom Hanteru Bajdenu. Činilo se da su poruke sugerisale da su pokrovitelji umetnosti Hantera Bajdena došli iz retkog univerzuma kolekcionara koji nisu imali nikakve veze sa užurbanom politikom.

Ispostavilo se da nijedna od ovih stvari nije slučaj. Hanter Bajden je u stvari saznao identitet dva kupca, prema trojici ljudi koji su direktno upoznati sa izveštajem Hantera Bajdena o njegovoj umetničkoj karijeri. A jedan od tih kupaca je zaista neko ko je dobio uslugu od Bajdenove Bele kuće. Vreme njihove kupovine, međutim, nije poznato.

Taj kupac, Insajder otkriva, je Elizabet Hirš Naftali, investitor u nekretnine iz Los Anđelesa i filantrop. Hirš Naftali je uticajna u demokratskim krugovima Kalifornije i značajan je demokratski donator koji je ove godine dala 13.414 dolara za Bajdenovu kampanju i 29.700 dolara za Nacionalni komitet demokratske kampanje. 2022. godine bila je domaćin akcije prikupljanja sredstava koju je vodila potpredsednica Kamala Haris.

Insajder je takođe dobio interne dokumente iz galerije Hantera Bajdena koji pokazuju da je jedan kupac kupio 875.000 dolara njegove umetnosti. Dokumenti ne ukazuju na identitet kupca, koji je takođe nepoznat Insajderu u ovom trenutku.

U julu 2022, osam meseci nakon prve umetničke izložbe Hantera Bajdena, Džo Bajden je najavio imenovanje Hirš Naftali u Komisiju za očuvanje američkog nasleđa u inostranstvu. Nejasno je da li je Hirš kupila umetnička dela Hantera Bajdena pre ili posle tog imenovanja. Članstvo u komisiji je neplaćena pozicija koju često popunjavaju donatori kampanje, članovi porodice i politički saveznici – ista grupa ljudi koja često završava imenovanjem za ambasadore SAD. Aktivnosti prikupljanja sredstava Hirš Naftali označavaju je kao vrstu donatora sa dobrim vezama koja često dobija takve sastanke, bez obzira na bilo kakav odnos koji bi mogli imati sa predsednikovom porodicom. Ali ne razmatraju mogućnost da je Hanter Bajden izrazio podršku njenom imenovanju.

Pa, da li se to desilo ili nije? Da li se Hanter Bajden izjasnio sa svojim ocem oko imenovanja Hirš Naftali?

I da li je Hirš Naftali kupila umetnost Hantera Bajdena pre ili posle njenog imenovanja?

Insajder je postavio ova pitanja.

Ni Bela kuća ni savetnici Hantera Bajdena nisu mogli da ponude odgovor.

Ova priča će biti ažurirana ako se to promeni.

Hirš Naftali nije odgovorio na zahteve za komentar.

Zvaničnik administracije rekao je za Insajder da je njeno imenovanje Bajdenu preporučila bivša predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi. Rekli su da nema veze između njene kupovine umetničkih dela i njenog imenovanja. Rekli su da je Hirš Naftali bila duboko uključena u jevrejske ciljeve u Los Anđelesu i Izraelu – dragocena pozadina za komisiju koja radi na očuvanju mnogih istorijskih jevrejskih mesta širom Evrope. Primetili su njenu službu u odboru za politiku u RAND Corporation, istaknutom trustu mozgova.

Nisu ponudili vremenski okvir.

„Hanter Bajden je privatni građanin koji ima pravo da ima sopstvenu karijeru umetnika“, rekao je Ijan Sams, portparol Bele kuće. „Mi nismo uključeni u njegovu prodaju umetničkih dela, a Beloj kući se ne otkrivaju svi kupci njegove umetnosti“.

👉 Kenedi Džuior: Fauči mora biti optužen za masovna ubistva, znao je da Respirator i Remdesivir ubijaju
https://t.co/yrf10oZKKE

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 24, 2023

Brus Vajnštajn, profesionalni etičar, rekao je za Insajder da je vreme kupovine Hirš Naftali bilo značajno. „Ako je to urađeno nakon njenog imenovanja, a slika joj se sviđa, to je manji problem“, rekao je on. „Više je problem ako ona odluči da je kupi unapred. Onda bi se to moglo shvatiti kao quid pro quo.“

Ali bez obzira na tajming, rekao je Vajnstin, „ako zaista želite da izaberete etički najprikladniji način delovanja, koji ne bi uključivao nikakav sukob interesa, stvarni ili uočeni, onda ne kupujete sliku.

Komisija za očuvanje američkog nasleđa u inostranstvu je javna agencija zadužena za očuvanje evropskih istorijskih mesta. U prošlosti, Hanter Bajden je privatno sugerisao da bi mogao da se dogovori da prijatelji sede u komisiji. Erika Šverina, dugogodišnjeg poslovnog saradnika Hantera Bajdena, predsednik Barak Obama je imenovao na istu funkciju 2015. E-mail koji je očigledno sa napuštenog laptopa Hantera Bajdena napisan te godine sugeriše da je on uticao na Šverinovo imenovanje. „Erik me je zamolio za jednu od ovih stvari dan nakon izbora 2008. godine“, napisao je Bajden rođaku, koji je pisao raspitujući se o mogućnosti sličnog imenovanja za njegovu majku.

Ni Hanter Bajden ni Šverin nisu odgovorili na zahtev da komentarišu sadržaj e-pošte.

U izjavi poslanoj mejlom, Abbe Louel, advokat Hantera Bajdena, rekao je da je Hanter Bajden saznao identitet Hirš Naftali i drugog kupca nakon što su kupili njegovu umetnost preko njegove galerije, jer su bili njegovi prijatelji. „Galerija određuje cene i vodi svu prodaju na osnovu najviših etičkih standarda industrije, i ne otkriva imena kupaca gospodinu Bajdenu“, napisao je Louel.

„Imena kupaca su strogo poverljiva“, napisao je Žorž Beržes, galerista Hantera Bajdena, u mejlu. „Svaki pokušaj da se do njih dođe je nezakonit i biće prijavljen nadležnim organima“.

Dokument ukazuje na tajnog kupca od 875.000 dolara

Interni dokumenti galerije Georges Berges do kojih je došao Insajder, čiji je izbor objavljen u nastavku, pokazuju da je jedan kupac kupio 11 umetničkih dela Huntera Bajdena za ukupno 875.000 dolara. Ugovor o galeriji sa ručno pisanim izmenama Hantera Bajdena pokazuje da on isključuje prodaju NFT-a iz galerijske provizije od 40 odsto.

Identitet kupca od 875.000 dolara nije jasan. Taj jedan kupac predstavlja većinu računa od 1.379.000 dolara koje je galerija Hantera Bajdena dobila za njegov rad, pokazuju dokumenti, pri čemu je galerija dobila proviziju od 40 do 45 odsto. Kupac umetničkih dela vredan 875.000 dolara živi van Njujorka i kupio je neka od dela najvećeg formata Hantera Bajdena, uključujući crveno-belo-plavo delo dugo 3.6m naslikano na limu i pod nazivom „Pandemonijum“.

Jedini drugi kupac umetničkih dela poznat Hanteru Bajdenu, prema trojici ljudi koji su direktno upoznati sa izveštajem o Hanteru Bajdenu, je Kevin Moris, bogati advokat iz Los Anđelesa koji je postao Bajdenov poverenik i finansijski pokrovitelj. New York Times je ranije izveštavao o Morisovom vlasništvu nad Bajdenovom umetnošću, iako je osoba bliska Morisu navodno sugerirala Tajmsu da je umetnost možda bila poklon, a ne kupovina. U stvari, prema osobi koja je upoznata sa računom Hantera Bajdena, Moris je kupio umetnost preko Bajdenove galerije. Osim što je platio slike, Moris je navodno pozajmio Hanteru Bajdenu više od 2 miliona dolara, pomažući mu da otplati zaostale poreze i izbegne kazne prema junskom sporazumu sa Ministarstvom pravde. Umesto toga, Hanter Bajden se izjasnio krivim za dve prekršajne ​​poreske prijave.

Moris nije odgovorio na zahtev za komentar.

Tražene cene za umetnička dela Hantera Bajdena mogu izgledati zapanjujuće, ali nisu nerazumne s obzirom na hirove umetničkog tržišta prema Čarli Hornu, predsedniku Gurr Johns, kompanije za savetovanje i procenu umetnosti. „Postoji gomila umetnika koji dobijaju mnogo više novca“, rekao je on. „Ako biste mi rekli da je svaka njegova slika vredna milion dolara i da nikada nije imao muzejsku predstavu, to bi bila jedna stvar. Ali sve ispod 100.000 dolara — po tim cenama, to je veoma subjektivno“.

Kedrik Pejn, generalni savetnik u Pravnom centru kampanje, rekao je da pitanje da li je imenovanje Hirš Naftali predstavljalo kršenje etike zavisi i od vremena njene kupovine i od toga da li su umetnička dela kupljena po poštenim tržišnim cenama ili za znatno više, i u kom slučaju bi se mogla smatrati poklonom.

„Pravno, možda nećete imati problema“, rekao je. „Ali kako to deluje, treba sve pokušati objasniti“.

Nulta Tačka/Insider