Maloun: Tehno-fašizam, tehno-feudalizam ili ropstvo pod ugovorom?
Ako niste primetili, u poslednje vreme sam bio u maloj frci. Velika međuzavisna mreža cenzure, propagande koju sponzorišu država i korporacije, i uloga „Čoveka iz Davosa“ u novom svetskom poretku koji je u nastajanju opterećuju me u mislima. Ili je možda samo to što sam previše putovao, previše stvari video i čuo, i predugo sam bio primalac hronične ciljane klevete. Ili sam možda samo nostalgičan za svojim mirnim životom usredsređenim sa suprugom Džil, našim konjima i voćkama i našom skromnom farmom/hortikulturnim parkom u Virdžiniji. Ili sve gore navedeno.
Ono što mi je zaista izjedalo dušu, kao neka vrsta Dementora iz najmračnijih maštanja JK Rovling, jeste to što smo dozvolili milijarderima da preuzmu naš svet, a mi tek treba da se pomirimo sa posledicama. Žurka u Davosu, sa svojom javnom maskom koja stoji iza benignog naziva Svetski ekonomski forum (WEF). Koje su praktične posledice za to kako ćemo i mi i naša deca živeti svoj život?
Ovo pitanje dotiče najdublja pitanja. Koja je osnovna priroda čoveka, dobra ili zla? Šta je pravda, pravilan poredak i karakter političkih struktura u odnosu na pravdu i koje su karakteristike pravednog i etičkog čoveka. Duboke stvari koje Platon pokriva u kamenu temeljcu zapadne misli o politici, Sokratov dijalog objavljen kao „Republika“. Iako prehrišćanski (380. pre n. e.), bez obzira da li ste čitali višetomno delo ili ne, vaše ideje o ispravnom i nepravednom su pod dubokim uticajem ovog drevnog teksta, i bez obzira na vaše lično mišljenje o dijalektičkoj napetosti između Hobsa („usamljeni, siromašni , gadno brutalno i kratko“) i Rusoa, „Republika“ je temelj na kojem se gradi „zapadna“ politička misao. Nasuprot tome, delo Konga (Konfučije, 551–479 pne) često se smatra osnovom za veći deo kineske/azijske kulture, Zoroastra (Zaratustra, 628-551 pne) u istorijskoj Persiji i mešavine učenja Gautame Bude (563–483 p.n.e.) i hinduističke klasifikacije filozofskih škola astike i nastike u Indiji.
Citat Robina Daglasa, višeg predavača političke teorije na King’s College London. Autor je knjige Ruso i Hobs: Priroda, slobodna volja i strasti (2015):
Ruso je mislio da kada je ljudska priroda iskvarena, šanse za iskupljenje su potpuno male. U svoje vreme, polagao je malo nade za najnaprednije komercijalne države u Evropi i, iako nikada nije bio svedok početka industrijskog kapitalizma, može se reći da bi to samo potvrdilo njegove najgore strahove od nejednakosti. Suština u priči o Rusoovoj analizi je da, čak i ako je Hobs pogrešio u vezi sa ljudskom prirodom, moderno društvo je hobsovsko do srži i sada nema povratka.
Ovakav način postavljanja stvari dodaje zaokret uobičajenom narativu, gde bi Hobs trebalo da bude pesimista, a Ruso optimista. Ako je to tačno za njihove ideje o ljudskoj prirodi, suprotno je kada je u pitanju njihova evaluacija moderne politike. Ako mislite da moderni život karakterišu lični interes i takmičenje, onda je jedan od odgovora da sednete i zapitate se kako su takva individualistička stvorenja ikada uspela da formiraju mirna društva. Ali ako mislite da postoji bolja strana ljudske prirode – da smo po prirodi dobri – onda ćete se verovatnije pitati: gde je sve pošlo po zlu? Hobs je video društva podeljena ratom i ponudio je put ka miru. Ruso je video društva podeljena nejednakošću i prorekao je njihov pad.
Sa moje lične tačke gledišta, svesni ili ne, čini se da se nalazimo na još jednoj fundamentalnoj raskrsnici ljudske istorije. Dok se krećem napred-nazad u svom svakodnevnom životu živeći u ovoj čudnoj raskrsnici služenja kao jedan od „vođa otpora“ u vezi sa trenutnim politikama javnog zdravlja nasuprot samo pokušajima da moja farma bude finansirana i funkcioniše, a moja žena (i život) srećni , često čujem razne verzije tužnih reči „Stvarno mi je žao mladih, i sa čim će oni morati da se nose. Sigurno ne bih želeo da odgajam dete u ovom trenutku”. Preformulisano, ovo oličava osećaj predstojećeg neuspeha globalnog i američkog društva da ispune očekivanja za ono što je Platon ispravno identifikovao kao najveći prioritet za ljudsko društvo – da obezbedi biološki opstanak i reproduktivne potrebe svojih članova.
Takođe smo sada preplavljeni mišljenjima koja se oblikuju u mejnstrim medijima, kontrolisanim društvenim medijima i zvaničnim mišljenjem onih koji su u suštini sofisti, plaćeni da služe interesima globalne oligarhije. Citat Pitera Korninga:
Sofisti su bili grupa putujućih učitelja čiji su učenici bili mnogi od atinskih bogatih aristokrata, koji su velikodušno plaćali da im se govori ono što žele da čuju. Između ostalog, sofisti su poučavali ideju da su svi zakoni samo društvene konvencije i da svaki pojedinac ima pravo da za sebe definiše šta je ispravno, a šta pogrešno. Na primer, sofista Antifona je sugerisala da neki zakoni možda čak zahtevaju od nas da činimo ono što je „neprirodno“ – tj. da pomažemo drugima. Ono što je prirodno je da sledite sopstveni interes. Zvuči poznato?
Kasniji sofisti su otišli još dalje, tvrdeći da svi zakoni proizilaze iz dobrovoljnog ugovora koji se po želji može promeniti ili čak poništiti. Pošto je nejednakost osnovni zakon prirode i mi smo inherentno nejednaki, pravda je ono što su najjači i najmoćniji u stanju da nametnu drugima. Moć određuje pravdu. Tako lik Trasimah u Republici tvrdi da pravda nije ništa drugo do „interes jačeg“.
Izvanredan primer sofistike pruža nedavni gnev Tvitera i mejnstrim medijskih miljenika u vezi sa postupcima Ilona Maska i njegovim komentarima/akcijama u vezi sa Tviterom i slobodom govora (izjava COI- Tviter me je bez izvinjenja deplatformisao prošle zime za objavljivanje ove istine). Hamish McKenzie tvrdi da je decentralizovano građansko novinarstvo Substack-a jedno održivo rešenje, dok istovremeno promoviše zalaganja za cenzuru usled COVID-a zvaničnog apologete partijske linije dr Erika Topola. Bilo je mnogo odličnih video zapisa i pisanih eseja koji pokrivaju beskrajne apsurde koje promovišu razni elitni, korumpirani, sebični apologeti establišmenta u vezi sa potrebom za većom cenzurom na Tviteru i drugim platformama društvenih medija kako bi se zaštitila sloboda govora, ali mi se zaista sviđa sažetak koji je dao Matt Welch u svom eseju „Čuvari vrata se veoma plaše da će Ilon Mask ukloniti kapije sa Tvitera”. On vodi sa citatom Maksa Buta, sofiste koji piše za Washington Post u vlasništvu Džefa Bezosa.
„Uplašen sam uticaja na društvo i politiku ako Ilon Mask kupi Tviter“, napisao je Maks But, kolumnista Vašington posta (u vlasništvu Džefa Bezosa) na Tviteru. „Izgleda da veruje da na društvenim mrežama sve ide slobodno. Da bi demokratija opstala, potrebno nam je više moderiranja sadržaja, a ne manje”.
But je dugogodišnji apokaliptični trol – u prošlosti je izjavljivao da „pre bih glasao za Josifa Staljina nego za Donalda Trampa“, i zagovaranje da Federalna komisija za komunikacije krene na Fox News da spreči „zaveru protiv Amerike“. Ali njegova anksioznost oko navodno nesputane slobode govora je veoma česta u medijima, akademskim krugovima, Silicijumskoj dolini i vladi.
„Da neko sa mnogo novca samo dođe i kaže: ‘Vidi, kupiću deo ove kompanije, i stoga će moj glas o tome kako se vaša pravila usvajaju i sprovode, imati više moći od bilo čijeg drugog — mislim da je to regresivno nakon godina [Twitter] pokušaja da napravi razumna pravila“, rekao je Dejvid Kej sa Univerziteta u Kaliforniji, Irvine, profesor prava i bivši specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za promociju i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja. „Tviter je odstupio od ideje da bude krilo slobode govora i da bude realističniji čuvar govora na platformi”.
Ta „realistična“ i „razumna“ pravila koja je Tviter usvojio uključuju zabranu hiljada političkih provokatora (uključujući tadašnjeg predsednika Donalda Trampa 2021.), suspendovanje čitavih novinskih organizacija zbog objavljivanja priča za koje se pokazalo da su u velikoj meri istinite, stvaranje etiketa upozorenja za COVID-19 „dezinformacije“, jačanje filtera za navodno preteći govor i tako dalje.
Ali da li je ovo zaista zora novog doba, ili je to samo još jedna verzija drevnih tenzija između autokratije/totalitarizma, Platonove dobronamerne diktature mudrih i nezainteresovanih „kraljeva filozofa“, i malobrojnih koji još uvek veruju u američko prosvetiteljstvo sa principima oličenim u spisima i mislima Tomasa Džefersona, Džona Adamsa, Bendžamina Frenklina i Džejmsa Medisona?
U svom suštinskom članku o „evolucionoj politici“ – Sinergija, kibernetika i evolucija politike – Piter Korning tvrdi da je ono što vidimo predvidljiv napredak i prilagođavanje rastućem nivou globalne političke međuzavisnosti. Ali ono što vidim je nešto fundamentalnije, nešto što je (u mom umu) zaista zlo. Kao što je naveo Piter Gudman u svom remek delu „Čovek iz Davosa“, u kojem dokumentuje kako su pripadnici klase milijardera stekli globalnu kontrolu – hroničari su iskoristili globalnu pandemiju da ubrzaju pedesetogodišnji trend centralizacije bogatstva, ono što sada doživljavamo su najnovije posledice namerne tridesetogodišnje kampanje Svetskog ekonomskog foruma da asimiluje i dominira praktično svim aspektima informacionog, misaonog, političkog i ekonomskog života u cilju nastavka globalne hegemonije finansijske elite. Nećete imati ništa i bićete srećni.
Da, tu je kvaka. Lično, kao i Greta Garbo, samo želim da budem ostavljen na miru da živim svoj život na svojoj farmi sa svojom ženom bez mešanja užurbanih psihopatskih milijardera koji imaju nezajažljivu potrebu za više – za vieš novca, moći, kontrole, dominacije. Ali tu smo. Dakle, neke političke definicije su na dohvat ruke kako bismo mogli da delimo zajednički jezik nepatvoren od angažovanih sofističkih propagandista mejnstrim medija.
Tehnokratija: Hajde da koristimo omiljeni sofistički rečnik „Vikipediju“ za ovu definiciju.
Tehnokratija je oblik vladavine u kojem se donosioci odluka biraju na osnovu njihove stručnosti u datoj oblasti odgovornosti, posebno u pogledu naučnog ili tehničkog znanja. Ovaj sistem je eksplicitno u suprotnosti sa predstavničkom demokratijom, idejom da bi izabrani predstavnici trebalo da budu primarni donosioci odluka u vladi, iako ne podrazumeva nužno eliminaciju izabranih predstavnika. Donosioci odluka se biraju na osnovu specijalizovanog znanja i učinka, a ne na osnovu političkih opredeljenja, parlamentarnih veština ili popularnosti.
Imajte na umu da tehnokratija nije predstavnička demokratija.
Fašizam: Vikipediju ću preskočiti na ovome, jer ona (netačno) identifikuje fašizam kao krajnje desničarski pokret, dok je u stvarnosti nastao iz levičarskih političkih pokreta. Evo šta Enciklopedija Britanika kaže o fašizmu –
Iako su se fašističke stranke i pokreti značajno razlikovali jedni od drugih, imali su mnoge zajedničke karakteristike, uključujući ekstremni militaristički nacionalizam, prezir prema izbornoj demokratiji i politički i kulturni liberalizam, verovanje u prirodnu društvenu hijerarhiju i vladavinu elita, te želju za stvaranjem i Volksgemeinschaft (nem. „narodna zajednica”), u kojoj bi individualni interesi bili podređeni dobru nacije.
Korporatizam: Vratite se na Vikipediju na trenutak.
Korporatizam se razvio tokom 1850-ih kao odgovor na uspon klasičnog liberalizma i marksizma, pošto je zagovarao saradnju između klasa umesto klasnog sukoba. Korporatizam je postao jedno od glavnih načela fašizma, a fašistički režim Benita Musolinija u Italiji zagovarao je kolektivno upravljanje ekonomijom od strane državnih zvaničnika integracijom velikih interesnih grupa pod državu.
Bez obzira na to da li je citat istinit ili ne, sledeće koje se često pripisuje Musoliniju obuhvata suštinu odnosa između fašizma i korporatizma: „Fašizam bi trebalo prikladnije nazvati korporatizmom jer je on spajanje državne i korporativne moći”.
Termin feudalizam ima mnogo komplikovaniju i dvosmisleniju istoriju i odražava niz izobličenja političkih i ekonomskih mislilaca od 17. veka pa nadalje – pre svega Karla Marksa i Frederiha Engelsa. Britanika ponovo lepo pokriva detalje o ovome.
Predlažem da se Indentured Servitude približi viziji WEF-a, ali zanemaruje da u potpunosti uzme u obzir duboke posledice ogromnih i rastućih dispariteta u bogatstvu između „Čoveka iz Davosa“ i nas ostalih. Investopedia ima jednu od najboljih definicija pojma po mom mišljenju:
Ugovorna služba se odnosi na ugovor između dve osobe, u kojem jedna osoba radi ne za novac, već da otplati ugovor, ili zajam, u određenom vremenskom periodu. Ropstvo pod ugovorom je bilo popularno u Sjedinjenim Državama 1600-ih, jer su pojedinci, uglavnom evropski imigranti, radili u zamenu za cenu putovanja u Ameriku.
13. amandman na Ustav Sjedinjenih Američkih Država, koji je usvojen nakon građanskog rata, učinio je ropstvo nezakonitim u SAD-u. Danas je zabranjeno u skoro svim zemljama.
I sada konačno dolazimo do srži onoga što me zaista muči. Uverio sam se da je novi svetski poredak koji je zamišljala jednostranačka Davoska partija zaista, suštinski zao. Pravo zlo. Dozvolite mi da ilustrujem sa dva primera koji su me zaista mučili.
Tokom mojih nedavnih putovanja, drugi su me naveli da postanem sve više svestan pravog zla trgovine decom i enormnih profita povezanih sa tom komercijalnom aktivnošću. Prvo sam čuo za „Pizzagate“, i kako je to bio samo primer ludila gomile koje je omogućio internet. Zatim smo imali otkriće Džefrija Epštajna, povezano zataškavanje i jasnu dokumentaciju o umešanosti sa mnogim vodećim članovima globalne elite. Poput laptopa Hantera Bajdena, koji je u početku bio zamišljen kao luda zavera, umešanost članova globalne elite u aktivnosti trgovine decom Džefrija Epštajna sada je dokazana činjenica. Ovo je u suštini seksualno ropstvo, ili da ga nazovemo blažim eufemizmom – ropstvo pod ugovorom. Među mnogim razlozima, ovo mi zaista smeta jer je to dokaz pojave ekonomske kaste toliko moćne da mogu i da koriste decu da zadovolje svoje sebične želje. Kao što je gore navedeno, Vikipedija definiše psihopatiju kao „okarakterisanu upornim antisocijalnim ponašanjem, oštećenom empatijom i kajanjem, i smelim, dezinhibiranim i egoističnim osobinama“.
I gledajući unapred, na osnovu onoga što sam čuo, u ovom novom svetu ropstva „Davos Man“ gospodarima, ono što očigledno nosi budućnost je političko-etički okvir u kome se smatra etičkim bukvalno „uzgajati“ ljude koji bi inače bili osuđeni na život u siromaštvu i dati im koristi od stabilnog života u zapadnom društvu u zamenu za periodično vađenje krvi iz koje se mogu dobiti plazma i proizvodi NK ćelija koji produžavaju život za upotrebu od strane bogatih. Ovca nije samo žargonski pejorativ. O ovom poslovnom modelu se aktivno razgovara.
Zato se probudite se. Vrlo opasnim putem nas vode hiper-bogati koji nemaju ni poštovanja ni empatije prema vama ili meni kao pojedincima. Ovo je lice zla. A to je Dementor koji mi ubija dušu. Ako ste sa silama dobra, molim vas pomozite meni, molim vas pomozite čovečanstvu, i molim vas pomozite našoj deci. Pobunite se. Vreme je za akciju. Ili zauvek ćutite.
MARIO ZNA i DAMNJAN KNEŽEVIĆ- UDARNO- Evo šta će se desiti ukoliko Vučić uvede SANKCIJE RUSIJI
