Manijaci! U Velikoj Britaniji koristili decu od 3 godine za eksperimente
Otkrivena je prava razmera broja kliničkih ispitivanja koja su koristila zaražene krvne proizvode na deci 1970-ih i 80-ih godina.
Dokumenti koje je BBC video otkrivaju tajni svet opasnih kliničkih testiranja koja uključuju britansku decu, dok lekari stavljaju istraživačke ciljeve ispred potreba svojih pacijenata.
Deca od tri godine korišćena su da se testira da li su tretmani krvi kontaminirani bolestima, a njihovim porodicama nije rečeno kada su se kasnije zarazili smrtonosnim virusima.
Ovo se nastavilo preko 15 godina. Uključivalo je stotine dece, od kojih je većina bila zaražena hepatitisom C i HIV-om.
Nalazi su najnoviji razvoj skandala sa zaraženom krvlju, koji je naširoko opisan kao „najgora katastrofa u lečenju u istoriji NHS-a“.
BBC izveštava: Ispitivanja su uključivala decu sa poremećajima zgrušavanja krvi, kada porodice često nisu pristajale da učestvuju. Većina dece koja su u tome učestovala je sada mrtva.
Dokumenti takođe pokazuju da su lekari u centrima za hemofiliju širom zemlje koristili krvne proizvode, iako je naširoko poznato da su verovatno kontaminirani.
Nedostatak krvnih proizvoda u Velikoj Britaniji 1970-ih i 80-ih značio je da su uvezeni iz SAD. Visokorizični donatori, kao što su zatvorenici i narkomani, davali su plazmu za tretmane koji su bili zaraženi potencijalno fatalnim virusima, uključujući hepatitis C – koji napada jetru što dovodi do ciroze i raka – i HIV-a.
Jedan proizvod od krvi, poznat kao faktor VIII, pokazao se kao veoma efikasan za zaustavljanje krvarenja, ali je takođe poznato da je kontaminiran virusima.
U toku je javna istraga o ovom skandalu. Konačni izveštaj treba da bude u maju.
Velika vest i još veća pobeda za slobodu! SZO unosi izmene u PANDEMIJSKI PAKT nakon niza protesta širom sveta https://t.co/amiFgsi9ru
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 22, 2024
‘Zamorče’
Luke O’Shea-Phillips, 42, ima blagu hemofiliju – poremećaj zgrušavanja krvi koji znači da lakše dobija modrice i lakše krvari od većine.
Uhvatio je potencijalno smrtonosnu virusnu infekciju hepatitisom C dok se lečio u bolnici Middleseks, u centralnom Londonu, gde je to dobio zbog male posekotine na ustima, u dobi od tri godine, 1985.
Dokumenti koje je BBC video sugerišu da mu je namerno dat proizvod od krvi – za koji je njegov lekar znao da je možda zaražen – kako bi mogao da bude upisan u kliničko ispitivanje.
Doktor je želeo da sazna kolika je verovatnoća da će pacijenti dobiti bolesti od nove verzije toplotno tretiranog Faktora VIII. Iako nikada ranije nije bio lečen zbog svog stanja, Luku je dat termički obrađen faktor VIII da mu zaustavi krvarenje iz usta.
Pismo Lukovog lekara, Semjuela Mačina, drugom stručnjaku za hemofiliju, predato je kao dokaz javnoj istrazi o skandalu sa zaraženom krvlju.
U pismu Piteru Kernofu, u londonskoj Kraljevskoj slobodnoj bolnici, dr Mečin je detaljno opisao tretman Luka i još jednog dečaka, pitajući: „Nadam se da će biti prikladni za vaše ispitivanje.
Nekoliko meseci ranije, dr Kernof je pozvao kolege lekare na terenu da identifikuju pacijente koji su pogodni za klinička ispitivanja. Konkretno, rekao je, oni su morali da budu „prethodno nelečeni pacijenti“, poznati kao „PUP“ u medicinskoj zajednici.
Takođe su dobili nadimak „devičanski hemofiličari“ – termin koji je u Lukovom medicinskom kartonu zapisao dr Mečin.
„Bio sam pokusni kunić u kliničkim ispitivanjima koja su me mogla ubiti“, rekao je Luk za BBC. „Ne postoji drugi način da se to objasni – moj tretman je promenjen da bih mogao da budem upisan u klinička ispitivanja. Ova promena u lekovima me je dovela do fatalne bolesti – hepatitisa C – ali mojoj majci nikada nije ni rečeno.“
„Za naučni svet je bila neverovatna korist biti devica hemofiličar“, dodao je on. „Da bih bio čista petrijeva posuda za razumevanje nauke, bez sumnje sam bio deo toga.
U narednim godinama, dok je medicinsko ispitivanje donelo svoje zaključke, Luk je imao mnogo testova krvi. Lekari su rekli da ga prate i da je u to vreme njegova majka, Šela O’Šea, bila zahvalna.
U svojim nalazima, objavljenim 1987. godine, dr Kernof i dr Mečin su zaključili da toplotna obrada ima „malo ili nimalo efekta“ u smanjenju rizika od hepatitisa C.
I dr Kernof i dr Mečin su sada mrtvi.
Pre nego što je umro, dr Mečin je svedočio javnoj istrazi, kada je potvrdio da je Luk regrutovan u studiju dr Kernofa.
On je negirao da je to učinjeno bez znanja Lukine majke. „O tome bi se razgovaralo sa njegovom majkom, iako priznajem da su standardi pristanka 1980-ih bili prilično drugačiji od onih koji su sada“, rekao je dr Mečin.
Međutim, gospođa O’Šea je rekla u istrazi da joj „apsolutno nije“ rečeno o ispitivanju. „Sa nevinim detetom od tri i po godine ne bih razmišljao o takvom postupku. Nikada ne bih dozvolila da moje dete bude deo ispitivanja – nikada”, dodala je ona.
Dokumenti otkrivaju da su lekari znali da je Luk dobio hepatitis C još 1993. godine, ali mu je rečeno tek 1997. U jednom medicinskom kartonu se navodi pozitivan rezultat testa i kaže: „Nisam razgovarao sa pacijentom ili porodicom“.
Luk je sada čist od infekcije nakon uspešnog lečenja.
‘laboratorijski pacovi’
Međutim, dokazi o kliničkim ispitivanjima izazvali su širu zabrinutost.
„Pacijentu uvek treba dati najbolji mogući tretman i uvek je trebalo da daju informisani pristanak – ako ta dva faktora nisu postignuta, onda bi se ispitivanje smatralo veoma problematičnim“, kaže profesorka Ema Kejv, profesor prava zdravstvene zaštite na Univerzitetu Durham.
Profesor Edvard Tudenham, koji je 1980-ih bio lekar za hemofiliju u Kraljevskoj slobodnoj bolnici, potvrdio je ove strahove. Na pitanje da li misli da su etički standardi ispunjeni tokom kliničkih ispitivanja 1980-ih, on je jednostavno odgovorio: „Ne“.
BBC-jeva istraga je otkrila da su dr Mečin i dr Kernof bili među zajednicom lekara sa sličnim istraživačkim ambicijama.
Specijalizovanu školu u blizini Altona, u Hempširu, pohađala je velika grupa dečaka hemofiličara. Škola za decu sa smetnjama u razvoju imala je na licu mesta odeljenje NHS za hemofiliju, tako da su dečaci koji su imali krvarenje mogli brzo da se leče, a zatim da se vrate na nastavu.
Njihov lekar, dr Entoni Aronstam – koji je takođe umro – koristio je svoju „jedinstvenu“ grupu dečaka za opsežna klinička ispitivanja. Jedna serija eksperimenata razmatrala je da li bi korišćenje tri do četiri puta više faktora VIII nego što je normalno potrebno za dete pomoglo da se smanji broj krvarenja koje je imalo.
Ovo je bio preventivni tretman, poznat kao profilaksa, i uključivao je ponovljene injekcije sa inficiranim proizvodima faktora VIII i naknadne testove krvi. Visoke koncentracije zaraženih krvnih produkata date su dečacima bez njihovog znanja – ili saglasnosti njihovih roditelja.
Od 122 učenika koji su pohađali Treloar’s College između 1974-1987, 75 je do sada umrlo od HIV i hepatitisa C infekcija.
„Uprkos tome što su znali da je proizvod prožet hepatitisom, započeli su ispitivanje koje je zahtevalo da ga dobijemo mnogo više nego što nam je potrebno“, kaže Geri Vebster, koji je nesvesno bio deo ispitivanja.
Ade Goodyear, učenica Treloar’s-a od 1980. do 1989. godine, dodala je: „Tretirali su nas kao laboratorijske pacove. Bilo je mnoštvo studija na koje smo svi bili upisani tokom decenije koliko smo bili u školi.”
