Marin Le Pen vodi u trci za predsednika Francuske
Izveštaj Nomure predviđa 18-mesečni izborni ciklus širom Evrope, uz pomeranje kontinenta ka populizmu. Ove godine izbori su zakazani u Nemačkoj i Švedskoj, a zatim 2027. slede Francuska, Italija, Španija, Švajcarska i Poljska.
Ubrzo nakon objavljivanja izveštaja, nova istraživanja javnog mnjenja iz Francuske pokazala su, kako je to opisao Gardijan:
„Francuska voli političke borce koji su preživeli teške udarce. Šarl de Gol, Fransoa Miteran i Žak Širak uspeli su da se vrate nakon političkih poraza i postanu predsednici republike. Postoji značajna mogućnost da Marin Le Pen bude sledeća.“
Najnovija anketa Toluna-Haris pokazuje da bi Marin Le Pen pobedila u svakom od testiranih scenarija drugog kruga predsedničkih izbora 2027. godine:
- Marin Le Pen 68%, Žan-Lik Melanšon 32%
- Marin Le Pen 55%, Eduar Filip 45%
- Marin Le Pen 57%, Gabrijel Atal 43%
Prednost Le Pen nije ograničena samo na eventualni duel sa krajnjom levicom. Ona ima dvocifrenu prednost i nad dvojicom vodećih kandidata establišmenta, što prema ovim scenarijima znači da bi njena stranka Nacionalno okupljanje u izbore ušla kao jasan favorit.
Prema procenama Polimarketa, verovatnoća da Marin Le Pen pobedi na predsedničkim izborima u Francuskoj trenutno iznosi 32%.
Vraćajući se na izveštaj analitičara Nomure Andžeja Ščepanjaka, on očekuje da će desničarske stranke u narednih 18 meseci ostvariti značajne dobitke širom Nemačke, Francuske, Španije, Švajcarske i Velike Britanije.
Ščepanjak je naveo:
„Pre pet godina finansijska tržišta ne bi bila toliko spokojna pred takvom mogućnošću. Ali, opet, ove populističke desničarske političke stranke ranije nisu bile toliko fiskalno odgovorne koliko se danas smatra da jesu.“
Dodao je:
„Ako išta, finansijska tržišta su sada mnogo više zabrinuta zbog mogućnosti da budu izabrane populističke levičarske stranke, zbog njihove želje da povećaju potrošnju, što se često finansira većim zaduživanjem ili višim porezima, a što bi moglo da ugasi motor već posustalih ekonomija.“
„Seme političke promene“: Nomura vidi Evropu kako skreće udesno, a tržišta su mirna zbog toga
Evropa ulazi u 18-mesečni izborni ciklus koji bi mogao da ubrza pomeranje kontinenta ka populizmu. Ove godine zakazani su važni izbori u Nemačkoj i Švedskoj, a 2027. slede Francuska, Italija, Španija, Švajcarska i Poljska.
Ovaj politički zaokret odražava sve veće nezadovoljstvo građana progresivnim snagama u Briselu nakon godina nekontrolisane masovne migracije iz zemalja Trećeg sveta, pogoršavanja društvene kohezije, povećanja nasilnog kriminala i domaćih politika koje su ubrzale deindustrijalizaciju.
Istovremeno, evropski proizvođači suočavaju se sa sve većim pritiskom iz Kine, koja koristi svoje troškovne prednosti i industrijske kapacitete podržane državnim subvencijama kako bi preplavila posrnuli kontinent jeftinim električnim vozilima. Kao primer se navodi propadanje grupacije Folksvagen.
Andžej Ščepanjak, viši evropski ekonomista i izvršni direktor kompanije Nomura International u Londonu, ovu kombinaciju pritisaka opisuje kao „seme političke promene“ i upozorava da se „politika u Evropi pomera ka većem populizmu“.
Ščepanjak smatra da su desničarske stranke u narednih 18 meseci pozicionirane za značajne dobitke u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji.
„Pre pet godina finansijska tržišta ne bi bila toliko spokojna pred takvom mogućnošću. Ali, opet, ove populističke desničarske političke stranke ranije nisu bile toliko fiskalno odgovorne koliko se danas smatra da jesu. Zaista, italijanska Đorđa Meloni predstavlja primer finansijskim tržištima kako populistička desničarska stranka može da vlada: dovoljno fiskalno odgovorno da investitorima pokaže da stranka može odgovorno da upravlja zemljom, dok se istovremeno snažno fokusira na društvena pitanja, uključujući migraciju i kulturne sukobe, kako bi zadržala podršku svojih birača“, rekao je analitičar.
On je ukazao:
„Ako išta, finansijska tržišta su sada mnogo više zabrinuta zbog mogućnosti da budu izabrane populističke levičarske stranke, zbog njihove želje da povećaju potrošnju, što se često finansira većim zaduživanjem ili višim porezima, a što bi moglo da ugasi motor već posustalih ekonomija.“
Govoreći o Nemačkoj, Ščepanjak je rekao da će se najneposredniji politički zaokret dogoditi upravo tamo, gde je Alternativa za Nemačku prema nacionalnim anketama pretekla CDU/CSU kancelara Fridriha Merca.
AfD trenutno ima oko 42 odsto podrške uoči izbora u Saksoniji-Anhaltu 6. septembra, što bi potencijalno moglo da je dovede nadomak formiranja prve pokrajinske vlade AfD-a.
Loši rezultati vladajuće koalicije na tri pokrajinska izbora u Nemačkoj tokom septembra mogli bi da ugroze Merca i njegov politički opstanak. Ščepanjak smatra da je smena kancelara verovatnija od vanrednih saveznih izbora, jer i CDU/CSU i SPD rizikuju da izgube dodatne mandate u korist AfD-a.
Ekonomska kriza u Nemačkoj doprinosi tom otporu prema levici. Uprkos takozvanoj „fiskalnoj bazuki“ vlade, poverenje potrošača ostaje slabo. Birači traže ekonomski preokret pod novim rukovodstvom koje bi se vodilo, kako se navodi u tekstu, zdravim razumom.
Tržišta sve više očekuju da će Marin Le Pen u Francuskoj slediti model Đorđe Meloni, uz zadržavanje fiskalne discipline i fokus na rešavanje problema masovne migracije i kulturnih pitanja.
Levičar Žan-Lik Melanšon, nasuprot tome, predlaže povećanje državne potrošnje i otpis dela francuskog duga. Ščepanjak upozorava da bi takve politike mogle izazvati naglo širenje razlike između prinosa francuskih i drugih evropskih obveznica.
Ko god nasledi Emanuela Makrona na čelu Francuske, naslediće ogromne probleme. Odnos francuskog javnog duga prema BDP-u trebalo bi da sledeće godine poraste na 120 odsto, dok će politička fragmentacija verovatno sprečiti sprovođenje strukturnih reformi potrebnih za obnavljanje privrednog rasta ili smanjenje primarnog deficita.
Ščepanjak i dalje ima negativan pogled na francusku ekonomiju u poređenju sa Nemačkom, Italijom i Španijom.
Šira poruka teksta jeste da je desničarski populizam u usponu širom Evrope i da tržišta pozitivno reaguju na mogućnost takvih promena nakon godina neuspešnog upravljanja levih političkih snaga.
Van EU, navodi se dalje, levičarski režimi su takođe odbačeni širom Južne Amerike, dok desničarske vlade preuzimaju vlast.
Svet odbacuje levičarske režime jer su „neozbiljni, neproduktivni i, zapravo, dokazano pogubni po opstanak država“.
Nulta Tačka/RT
