Francuska političarka Marin le Pen izbila je na prvo mesto među kandidatima uoči predsedničkih izbora 2027. godine, a prema novom istraživanju javnog mnjenja, u hipotetičkom drugom krugu pobedila bi i levičarske i centrističke protivkandidate.
Anketa koju je sprovela agencija Toluna Haris Interaktiv za francuske televizije M6 i RTL, a koja je objavljena u ponedeljak, pokazuje da bi Le Pen, dugogodišnje zaštitno lice Nacionalnog okupljanja (RN), osvojila 67 odsto glasova protiv Žan-Lika Melanšona, lidera levičarske stranke Nepokorena Francuska, i 56 odsto protiv bivšeg centrističkog premijera Eduara Filipa.
Le Pen takođe vodi u svih pet ispitanih scenarija za prvi krug izbora, sa podrškom između 35 i 37 odsto. Melanšon je drugi sa 18 do 19 odsto, dok Filip beleži između 13 i 17 odsto podrške.
Istraživanje ukazuje i na rast poverenja u liderstvo Le Pen. Čak 51 odsto ispitanika smatra da bi ona bila dobra predsednica, što je šest procentnih poena više nego u prethodnoj anketi. Predsednika RN-a Žordana Bardelu na toj poziciji vidi 47 odsto ispitanika.
Le Pen je ušla u drugi krug predsedničkih izbora 2017. i 2022. godine, ali je oba puta izgubila od Emanuela Makrona. Aktuelni predsednik nema pravo da se kandiduje za treći uzastopni mandat. Njegov odlazak sa funkcije očekuje se u trenutku kada se Francuska suočava sa sve većim fiskalnim pritiscima.
U julu je Apelacioni sud u Parizu smanjio Le Pen zabranu obavljanja izabranih funkcija, koja je prvobitno iznosila pet godina, nakon što je osuđena zbog zloupotrebe sredstava Evropske unije. Time joj je otvoren put za kandidaturu na izborima 2027. godine.
Njena stranka je ojačala i svoju poziciju u parlamentu. U septembru su RN i njegov saveznik, Unija desnice za Republiku (UDR), osvojili dovoljno mesta u Senatu da prvi put formiraju poslaničku grupu.
Makronov centristički blok nema parlamentarnu većinu još od 2022. godine, zbog čega se uzastopne vlade suočavaju sa poteškoćama u usvajanju budžeta.
Javni dug Francuske dostigao je 3,6 biliona evra što predstavlja 119 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), na kraju juna. Predloženi budžet za 2027. godinu suočava se sa protivljenjem u parlamentu podeljenom između više političkih blokova.
I Le Pen i Melanšon kritikovali su NATO i politiku Zapada prema Ukrajini. Le Pen se zalaže za povlačenje Francuske iz integrisane vojne komande NATO-a, ukidanje sankcija Rusiji i postizanje dogovornog rešenja sukoba u Ukrajini. Melanšon, s druge strane, poziva na potpuno povlačenje Francuske iz NATO-a.
RN se više puta usprotivio neograničenom finansiranju ukrajinske vojske i upozoravao na poteze koji bi Francusku mogli da uvuku u direktan sukob sa Rusijom. Le Pen se zalaže za normalizaciju odnosa sa Moskvom.
Mogućnost da Le Pen postane predsednica je izazvala zabrinutost među zapadnim saveznicima Ukrajine. Britanski list Telegraf objavio je u avgustu da se pojedini zvaničnici plaše da bi njena pobeda mogla da ugrozi napore koje predvodi Francuska u koordinaciji vojne i finansijske pomoći Kijevu, kao i planove za raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini nakon prekida vatre.
Istraživanje agencije Toluna Haris Interaktiv sprovedeno je putem interneta od 5. do 8. oktobra, na uzorku od 2.004 registrovana birača.
Nulta Tačka/RT
