„Umetnica“ Marina Abramović postavila je bizarnu umetničku instalaciju ispred godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma 2026. godine, u okviru koje svetski lideri mogu da uđu u autobus kako bi „iskusili mir i nepomičnost“.
Fotografije iz unutrašnjosti školskog autobusa, pretvorenog u umetnički projekat pod nazivom „Autobus“, prikazuju da je prednje vetrobransko staklo zamenjeno ogromnim ekranom koji menja boje.
Prema opisu portala Artsy.net, učesnici po ulasku predaju svoje digitalne uređaje i dobijaju slušalice za poništavanje buke, nakon čega ih vode kroz takozvanu Abramović metodu — niz vežbi usmerenih na disanje, mirovanje i svest o protoku vremena.
Abramović je izjavila da pokretanje ovog projekta upravo na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu omogućava globalnim liderima da učestvuju, dodajući da to znači da „donosioci odluka mogu zajedno da borave u tišini, prisećajući se ili pronalazeći zajednički imenitelj“.
Međutim, van tog „osećajnog“ i samodopadljivog utiska instalacije, mnogi ukazuju na to da reputacija Marine Abramović, često povezivane sa globalističkim krugovima, ne može tek tako da se zanemari.
Još 2016. godine, tokom predsedničke trke između Donalda Trampa i Hilari Klinton, mediji su izveštavali da je tadašnji šef Klintonine kampanje Džon Podesta bio pozvan na večeru nazvanu „Spirit Cooking“, događaj koji se dovodi u vezu sa Abramovićevom. U tim „performansima“ korišćeni su šokantni simboli i telesne tečnosti, uz poruke ispisivane krvlju koje su ličile na mračne recepte.
Uprkos fotografijama na kojima pozira sa krvavom kozjom glavom, Abramović je odbacila optužbe da se bavi satanizmom, izjavivši za „Njujork tajms“: „Ja sam umetnica, nisam satanista.“
“Google Marina Abramovic name and spirit cooking and you will find hundreds of pictures of these events”https://t.co/r224R09CUa
— (news) DOGE (@DOGE__news) December 23, 2024
Ipak, činjenica da se ovakvi performansi pojavljuju upravo u okruženju u kojem se okupljaju najmoćniji ljudi sveta, i to pod okriljem Svetskog ekonomskog foruma, s pravom izaziva nelagodu i otvara pitanja o spoju političke moći, ideologije i provokativne „umetnosti“ koja se javnosti predstavlja kao bezazlena duhovna vežba.
