Marko Rubio vodi obračun sa stranim cenzorima: Zabrane viza za one koji guše slobodu govora Amerikanaca
Državni sekretar Marko Rubio pojačava napore u odbrani slobode izražavanja na internetu od, kako on opisuje, sve raširenijeg međunarodnog aparata za cenzuru. Kao deo radikalne promene politike, Stejt department sada planira da zabrani ulazak u Sjedinjene Države stranim zvaničnicima, pa čak i njihovim članovima porodica, koji učestvuju u gušenju govora Amerikanaca ili mešanju u rad američkih tehnoloških kompanija.
Ovaj potez nadovezuje se na niz odlučnih akcija koje je Rubio preduzeo od kada je postao državni sekretar. Među njegovim prvim ciljevima bila je Globalna kancelarija za angažovanje (Global Engagement Center – GEC), deo Stejt departmenta koji je dugo kritikovan zbog finansiranja grupa koje zagovaraju strožiju online cenzuru. U aprilu je Rubio potpuno ukinuo GEC, navodeći kao razlog njene finansijske veze sa Globalnim indeksom dezinformacija (Global Disinformation Index), nevladinom organizacijom iz Velike Britanije poznatom po koordinaciji sa zapadnim obaveštajnim službama u označavanju neslaganja kao dezinformacija.
Razotkrivanje sistema koji vrišti od straha | Miša Bačulov | Mario Zna, 331 UŽIVO
U okviru nove vizne politike, pojedinci uključeni u organizovanje ili sprovođenje kampanja cenzure, uključujući strane sudije, birokrate i regulatore, mogli bi biti uskraćeni za ulazak u SAD na osnovu Zakona o imigraciji i državljanstvu.
Ova pravila mogu se primenjivati i na zvaničnike koji nadgledaju Evropski zakon o digitalnim uslugama (Digital Services Act – DSA), smelu inicijativu EU da natera globalne platforme poput X, Mete i Gugla na cenzuru sadržaja.
„Stranci koji rade na tome da ugroze prava Amerikanaca ne bi trebalo da uživaju privilegiju da putuju u našu zemlju,“ napisao je sekretar Rubio na platformi X. „Bilo da je reč o Latinskoj Americi, Evropi ili drugde, dani pasivnog tretmana za one koji ugrožavaju prava Amerikanaca su prošlost.“
Osnova za ovu promenu politike počela je da se oblikuje mesecima ranije. Još u septembru 2024, grupa od pet republikanskih zakonodavaca iz obe komore Kongresa uputila je oštru pismenu poruku tadašnjem državnom sekretaru Antoniju Blinkenu. Njihov zahtev bio je da se uvedu vizna ograničenja za strane zvaničnike umešane u cenzuru koja krši osnovna prava na slobodu govora, sa posebnim naglaskom na sudiju Vrhovnog saveznog suda Brazila, Aleksandra de Moraesa.
Zakonodavci nisu birali reči. U pismu su optužili Moraesa da „postupa kao totalitarni diktator“, navodeći njegovu praksu da učutka opozicione glasove, konzervativne grupe i novinare unutar Brazila. Takođe su pomenuli njegov dugotrajan sukob sa platformom X, za koju je on naredio da se blokira u Brazilu, na osnovu, kako su potpisnici nazvali, „upitnih pravnih osnova“.
Poruka je bila jasna: Brazil, opisan u pismu kao „jedna od najvećih demokratija na svetu“, previše je važan da bi se dopustilo da njegovi sudski lideri deluju bez kontrole kada guše slobodu govora. Zakonodavci su tvrdili da takva cenzura ugrožava ne samo demokratski integritet Brazila, već i nacionalnu bezbednost SAD, upozoravajući da bi dozvoljavanje ulaska takvim ličnostima u Ameriku postavilo opasan presedan za demokratske zemlje širom sveta.
🌎 Novo leto ista histerija! UN sada predviđa nezabeleženo zagrevanje planetehttps://t.co/xdzR3wwdym
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 28, 2025
U tom pravcu, poslanica Marija Elvira Salazar, jedna od autora pisma, pridružila se kongresmenu Darelu Isi u uvođenju zakona pod nazivom „Zakon o zabrani cenzora na našim obalama“ (No Censors on our Shores Act), sa ciljem da se zabrani ulazak u SAD stranim zvaničnicima koji krše principe Prvog amandmana. Na svojoj zvaničnoj stranici, Salazar je ponovo istakla Moraesa, nazivajući ga „avangardom međunarodnog napada na slobodu govora američkih građana poput Ilona Maska“.
Zvaničnici SAD sve su zabrinutiji zbog pritisaka stranih vlada na američke kompanije da sprovedu režime cenzure koji daleko prevazilaze američke zakonske standarde.
Administracija vezuje novu nadležnost za odbijanje viza direktno za slučajeve u kojima zvaničnici pokušavaju da kazne platforme sa sedištem u SAD ili ograniče protok novca korisnicima koji se bave zakonitim govorom.
Među tim napadima su pretnje hapšenjem zaposlenih na platformama, zamrzavanje korporativne imovine ili zahtevi za usklađivanjem sa stranim pravilima o sadržaju koja narušavaju zaštićeni govor.
Širok domet nove politike znači da bi stotine, možda i hiljade zvaničnika širom sveta mogli biti uskraćeni za vize. Prema internim beleškama, svaki strani državljanin koji zahteva potiskivanje govora u američkoj nadležnosti, bilo direktnim gušenjem američkih korisnika ili prinudom platformi sa američkim operacijama, mogao bi biti obuhvaćen ovom zabranom.
Ova promena dolazi usred šireg preusmeravanja spoljne politike. U januaru je predsednik Donald Tramp potpisao „Direktivu politike Amerika na prvom mestu“, kojom se zaštita prava govora Amerikanaca u inostranstvu podiže na rang ključnog nacionalnog interesa. Rubio, zajedno sa potpredsednikom JD Vensom, od tada je učinio suprotstavljanje globalnim režimima cenzure jednom od glavnih diplomatskih prioriteta.
Vens je tokom govora u Minhenu u februaru kritikovao evropske vlasti zbog instrumentalizacije zakona protiv političkih protivnika, posebno ističući kampanju za ućutkivanje populističkih glasova. Administracija je nedavno povukla bezbednosnu dozvolu zvaničniku Ministarstva za unutrašnju bezbednost čija je agencija ranije sarađivala sa NVO koje su koordinisale uklanjanje sadržaja tokom prošlih izbornih ciklusa.
Sjedinjene Države se ne povlače samo iz institucija koje po nalogu iz inostranstva promovišu ograničenja slobode govora, već sada i aktivno kažnjavaju one koji su odgovorni za izvoz cenzure na javnu scenu.
