Mask tuži nemačku vladu zbog ‘nezakonitih’ zahteva za cenzuru i kršenja privatnosti
Ilon Mask i njegova društvena mreža X pokrenuli su pravnu akciju protiv nemačke vlade, osporavajući „nezakonite“ zahteve za cenzuru i kršenja privatnosti i slobode izražavanja korisnika. Globalna divizija za odnose sa vladama X-a saopštila je u ponedeljak da je podnela tužbe u više sudova širom Nemačke kako bi osporila zakonitost tih cenzorskih praksi.
Prema X-u, Nemačka podnosi najveći broj zakonskih zahteva za podatke o korisnicima u Evropskoj uniji. Kompanija je naglasila da je veliki deo tih zahteva—87%—vezan za „prekršaje u vezi sa govorom“.
UŽIVO! Najnovija epizoda podksta Mario Zna, Sreda u 20h | Ovo su odlučujući dani, narod je gladan istine
„X smatra da su ovi zahtevi za podatke o korisnicima nezakoniti i pokrenuo je pravnu akciju u nemačkim saveznim i pokrajinskim sudovima kako bi osporio vladinu intervenciju u privatnost korisnika i slobodu izražavanja,“ stoji u izjavi.
Maskova platforma postala je sve češća meta kritika nemačkog političkog establišmenta zbog ukidanja mnogih restrikcija u vezi sa govorom koje su bile postavljene pod starim rukovodstvom Twitter-a. Mask je takođe javno izrazio podršku partiji Alternativa za Nemačku (AfD), koja se protivi masovnoj migraciji, pred predstojeće savezne izbore.
Na poslednjem predizbornom skupu pre nego što birači izađu na birališta, kandidat za kancelara iz Zelenih i trenutni ministar finansija, Robert Habek, predložio je osnivanje evropske društvene mreže pod vladinom kontrolom u naredne dve godine. Habek je kritikovao „kineske algoritme i ‘desničarske fantazije’ Ilona Maska“, tvrdeći da utiču na oblikovanje javnog mišljenja i ugrožavaju demokratiju. Pozvao je na strožu regulaciju kineskih i američkih tehnoloških kompanija u Nemačkoj.
Situacija je još komplikovanija za Maska zbog porasta političkog uticaja Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Merc, koji bi mogao postati budući kancelar Nemačke, sugerisao je da bi američke kompanije poput Maskove mogle da se suoče sa pravnim posledicama nakon izbora. U intervjuu za Wall Street Journal, Merc je rekao: „Ono što se dogodilo u ovoj izbornoj kampanji ne može proći bez odgovora. Može da usledi politički ili pravni odgovor, a ja želim da analiziram ovo smireno nakon izbora.“
Iako se predstavlja kao konzervativni kandidat, Merc je čvrsto stao u odbranu nemačkog cenzurnog režima.
Na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, Merc je zauzeo stav sličan levo-liberalnoj poziciji, rekavši: „Poštujemo izbore u Sjedinjenim Državama i očekujemo isto u zamenu. Poštujemo pravila naših demokratskih institucija. Sloboda govora ostaje sloboda govora, ali lažne vesti, govor mržnje i zločini podležu zakonskim ograničenjima i nezavisnim sudovima.“
Ove izjave usledile su kao odgovor na govor američkog potpredsednika Vensa, koji je kritikovao evropske zemlje, uključujući Nemačku, zbog toga što nisu ispunile osnovne zapadne principe poput slobode izražavanja.
Nakon Vensove kritike, američki medij CBS emitovao je snimke oružanih policijskih upada u Nemačkoj zbog „rasističkog“ mema objavljenog na internetu. Lokalni tužioci su pojasnili da objavljivanje „laži“, „zlonamernih glasina“, pa čak i deljenje takozvanih lažnih vesti može dovesti do zatvorske kazne, što izaziva zabrinutost zbog stanja slobode govora u zemlji.
Nulta Tačka/Mediji
