MASOVNA HIPNOZA! EVO KAKO STVORITI PANDEMIJU MENTALNIH BOLESTI
Tehnokratija se 1938. godine definisala kao „nauka društvenog inženjeringa“. Ovaj moj pokušaj analize opšteg stanja nadam se da će baciti makar malo svetla na mehaniku uključenu u ovaj mračni svet namerne i pažljivo planirane manipulacije masama. Svet se trenutno nalazi u stanju indukovane psihoze, koja se produbljuje sa svakim novim talasom straha i propagande.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Masovna psihoza se definiše kao „epidemija ludila“ koja se javlja kada „veliki deo društva izgubi dodir sa stvarnošću i padne u zablude“.
Jedan klasičan istorijski primer masovne psihoze je lov na veštice koji se dogodio u Americi i Evropi tokom 16. i 17. veka, kada je desetine hiljada ljudi, uglavnom žena, mučeno, udavljeno i živo spaljeno na lomači. Uspon totalitarizma u 20. veku noviji je primer masovne psihoze.
„Mase nikada nisu žudele za istinom. Odbijaju se od dokaza koji im nisu po ukusu, radije obožavaju grešku, ako ih greška zavede. Ko god ih može snabdeti iluzijama, lako će biti njihov gospodar, a ko god pokuša uništiti njihove iluzije, uvek je njihova žrtva.“ Ovo je citat koji se pripisuje Gustav-u Le Bon-u, francuskom socijalnom psihologu poznatom po proučavanju gomile. Njegova knjiga „Gomila: Studija o popularnom umu“, duboko zalazi u karakteristike ljudske mase i u to kako ljudi, okupljeni u grupe, imaju tendenciju da se odreknu svesnog promišljanja u korist nesvesnog delovanja gomile. Slično, psiholog Carl Jung je jednom izjavio da: „Ni glad, ni zemljotresi, ni mikrobi, ni rak, već sam čovek je najveća čovekova opasnost po čoveka, iz prostog razloga što ne postoji odgovarajuća zaštita od psihičkih epidemija, koje su beskrajno pogubnije od najgore prirodne katastrofe.“
KAKO NAJLAKŠE PREPOZNATI PSIHOPATE: ONI NE POMERAJU GLAVU DOK PRIČAJU
Kada društvo padne u ludilo, rezultati su uvek poražavajući. Jung, koji je proučavao masovne psihoze, napisao je da pojedinci koji čine pogođeno društvo „postaju moralno i duhovno inferiorni“. Postaju „nerazumni, neodgovorni, emocionalni, nestabilni i nepouzdani“.
Što je najgore, psihotična rulja će se baviti zločinima koje svaki usamljeni pojedinac u grupi obično nikada ne bi uzeo u obzir. Ipak, kroz sve to, pogođeni ostaju nesvesni svog stanja i ne mogu prepoznati grešku na svoj način.
Šta izaziva masovnu psihozu?
Da biste razumeli kako čitavo društvo može biti dovedeno do ludila, morate prvo razumeti šta svakog pojedinca dovodi do ludila. Osim zloupotrebe droga ili alkohola, ili povrede mozga, psihozu obično izazivaju psihogeni faktori, odnosno uticaji koji potiču iz uma.
Jedan od najčešćih psihogenih faktora koji može izazvati psihozu je poplava negativnih emocija poput straha ili anksioznosti koja dovodi osobu u stanje panike. U panici, prirodna sklonost je traženje olakšanja. Psihološki jaka osoba može se prilagoditi suočavajući se sa svojim strahom i na kraju ga pobedivši.
Još jedan mehanizam suočavanja je psihotična pauza. Psihotični prekid nije spuštanje u haos, već preuređivanje nečijeg iskustvenog sveta na način koji spaja činjenice i fikciju, stvarnost i iluzije, na takav način da se vraća osećaj kontrole i panike. Psihogeni koraci koji vode do ludila mogu se sažeti na sledeći način:
1. Faza panike – Ovde pojedinac počinje da percipira svet oko sebe na drugačiji način i uplašen je zbog toga. Postoji uočena pretnja, bilo da je stvarna, izmišljena ili zamišljena. Zbunjenost raste jer ne mogu pronaći način da racionalno objasne čudne pojave koje se dešavaju oko njih.
2. Faza psihotičkog uvida – Ovde pojedinac uspeva da objasni svoj abnormalni doživljaj sveta izmišljajući nelogičan, ali magičan način sagledavanja stvarnosti. Koristi se izraz „uvid“, jer magijsko razmišljanje omogućava pojedincu da pobegne iz panike i ponovo pronađe smisao. Međutim, uvid je psihotičan, jer se zasniva na zabludama.
Kao što se psihološki slab i ranjiv pojedinac može dovesti do ludila, tako se i velike grupe slabih i ranjivih ljudi mogu spustiti u ludilo i magijsko razmišljanje.
Totalitarizam je društvo izgrađeno na zabludama
U 20. veku videli smo porast totalitarizma, koji je profesor i naučnik veronauke Arthur Versluis definisao kao:
„Savremeni fenomeni totalne centralizovane državne moći, zajedno sa poništavanjem individualnih ljudskih prava. U totalnoj državi postoje oni koji su na vlasti i postoje objektivizirane mase, žrtve“.
U totalitarnom društvu postoje dve klase: vladari i oni nad kojima se vlada, a obe grupe prolaze kroz patološku transformaciju. Vladari su podignuti na božanski status u kojem ne mogu učiniti ništa loše: gledište koje lako dovodi do korupcije i neetičkog ponašanja, dok se oni nad kojima se vlada pretvaraju u zavisne subjekte, što dovodi do psihološke regresije.
Joost Meerloo, autor knjige „Silovanje uma“, upoređuje reakcije građana koji žive u totalitarnim državama sa reakcijama šizofrenika. I vladari i oni nad kojima se vlada su bolesni. I jedni i drugi žive u deluziji, jer su celo društvo i njihova pravila podržana deluzijama.
MARIO ZNA I ALEKSANDAR ŠARGIĆ O SVEMU ONOME O ČEMU NIKO NE SME DA PRIČA!
Samo zavedeni ljudi nazaduju u stanje potpune podređenosti nalik detetu, a samo zavarena vladajuća klasa će verovati da poseduje znanje i mudrost da kontroliše društvo odozgo nadole. I samo će zavaravana osoba verovati da će elita gladna moći koja vlada mentalno nazadnim društvom rezultirati bilo čime osim masovnom patnjom i finansijskom propašću.
Masovna psihoza koja je totalitarizam, počinje unutar vladajuće klase, jer se pojedinci unutar ove klase lako zanose zabludama koje povećavaju njihovu moć. I nijedna zabluda nije veća od zablude da oni mogu, i trebalo bi – zaista im je suđeno da kontrolišu i dominiraju nad svima drugima.
Bilo da totalitarni način razmišljanja poprimi oblik komunizma, fašizma ili tehnokratije, vladajuća elita koja je podlegla vlastitim zabludama o veličini tada počinje da indoktrinira mase u svoj uvrnuti pogled na svet. Sve što je potrebno je da se izvrši reorganizacija društva i manipulacija kolektivnim osećanjima.
Ubijanje uma
Menticid je izraz koji znači „ubijanje uma“ i to je drevni način kontrole masa sistematskim ubijanjem ljudskog duha i slobodne misli. To je sistem kroz koji vladajuća elita utiskuje u društvo sopstvenim zabludnim pogledom na svet.
Društvo je pripremljeno za ubistvo namernim sejanjem straha. Posebno efikasan način izazivanja straha i panike koji rezultira psihozom je oslobađanje talasa terora i nije važno da li je dotični „teror“ stvaran ili izmišljen. Talasi tehnike terora mogu se nacrtati kao rastući talasni obrazac gde svaki krug straha prati runda smirenosti.
Kontradiktorni izveštaji, besmislene preporuke i očigledne laži raspoređuju se namerno, jer povećava zabunu. Što je stanovništvo zbunjenije, to je stanje anksioznosti veće, što opet smanjuje sposobnost društva da se nosi sa krizom. Kako se sposobnost suočavanja uvećava, veće su šanse za razvoj masovne psihoze.
Nakon kratkog perioda smirivanja, nivo pretnje je ponovo povišen, pri čemu je svaki krug širenja straha intenzivniji od prethodnog. Propaganda – lažne i zavaravajuće vesti – koriste se za razbijanje umova masa, a vremenom postaje sve lakše i lakše kontrolisati sve, jer zabuna i anksioznost ustupaju mesto magičnom razmišljanju i psihotičnom uvidu predstavljenom kao rešenja putem medija.
Konfuzija pojačava podložnost silaska u zablude totalitarizma. Ili, kako je Meerloo primetio u svojoj knjizi:
„Logika se može zadovoljiti logikom, dok za nelogičnost ne postoki ta mogućnost. takođe, konfuzija zbunjuje one koji misle ispravno. Velika laž i monotono ponavljane besmislice imaju veću emocionalnu privlačnost … nego logiku i razum. Dok ljudi i dalje traže razumni protiv-argument za prvu laž, totalitaristi ih mogu napasti drugom. “
Uspon tehnokratije
Ono što današnji totalitarizam izdvaja od prethodnih totalitarnih država je tehnologija. Sredstva za izazivanje straha i manipulisanje ljudskim razmišljanjem nikada nisu bila efikasnija ili efektnija. TV, internet, pametni telefoni i društveni mediji danas su izvori informacija i lakše je nego ikada kontrolisati protok tih informacija.
Algoritmi automatski filtriraju glasove razuma i racionalnog razmišljanja, zamenjujući ih pričama o strahu. Savremene tehnologije takođe imaju elemente zavisnosti, pa se mnogi dobrovoljno izlažu ispiranju mozga. Komentarišući čovekovo oslanjanje na tehnologiju, Meerloo primećuje:
„Nema odmora, nema meditacije, nema razmišljanja, nema razgovora. Čula su stalno preopterećena nadražajima. Čovek više ne uči da preispituje svoj svet. Ekran mu nudi već date odgovore.“
Izolacija-alat za izazivanje masovne psihoze
Osim navale širenja straha i lažne propagande, krajnje oruđe za izazivanje psihoze je izolacija. Kada ste lišeni redovnih društvenih interakcija i diskusija, postajete podložniji zabludama iz više razloga:
1. Gubite kontakt sa silama pozitivnih primera, uzorima racionalnog mišljenja i ponašanja, jer nisu svi podložni ispiranju mozga od strane vladajuće elite, a upravo ti ljudi mogu pomoći drugima da se oslobode zabluda. Kada ste u izolaciji, moć ovih pojedinaca se znatno smanjuje.
TALIBANI PRONAŠLI NOVI OGROMAN ARSENAL ,,OSTAVLJENE” AMERIČKE VOJNE OPREME: AVIONI, ORUŽJE, NAOČARE ZA NOĆNO OSMATRANJE, DRONOVI
https://t.co/N03ysUUSZX— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) August 20, 2021
2. Poput životinja, ljudskim ponašanjem je znatno lakše manipulisati kada se pojedinac drži u izolaciji, jer kako što su istraživanja na životinjama otkrila, uslovni refleksi se najlakše razvijaju u tihoj, usamljenoj laboratoriji sa minimalnim podražajima sa ciljem da odvuku u indoktrinaciju.
Kada želite ukrotiti divlju životinju, morate je izolovati i strpljivo ponavljati određeni stimulans dok se ne postigne željeni odgovor. Ljudi se mogu usloviti na isti način. Samo, zbunjeno i pod pritiskom teškog terora društvo, kao i izolovani pojedinci u tom društvu tonu u ludilo jer se racionalno mišljenje briše i zamenjuje magijskim.
Kada društvo čvrsto zahvati masovna psihoza, totalitaristi su slobodni da preduzmu poslednji, odlučujući korak: mogu ponuditi izlaz, povratak u red. Cena je vaša sloboda. Morate prepustiti kontrolu nad svim aspektima svog života vladarima, jer ako im se ne da potpuna kontrola, neće moći stvoriti red za kojim svi žude.
Ovaj poredak je, međutim, patološki, lišen čitavog čovečanstva. Eliminiše spontanost koja donosi radost i kreativnost u život društva zahtevanjem strogih normi konformizma i slepe poslušnosti.
Uprkos obećanju sigurnosti, totalitarno društvo je po prirodi stvari strašno. Izgrađeno je na strahu, i on ga kao takvog i održava. Dakle, odustajanje od slobode radi sigurnosti i osećaja za red samo će dovesti do još većeg straha i anksioznosti koji su omogućili totalitaristima da steknu kontrolu.
Kako se masovna psihoza može preokrenuti?
Može li se totalitarizam sprečiti? I mogu li se efekti masovne psihoze preokrenuti? Da, ali kao što je pristup ubijanju višestruk, tako mora biti i rešenje. Da biste vratili razum u ludi svet, prvo morate da se usredsredite i živite na takav način da drugima pružite inspiraciju da vas slede. Kao što je primetio Jung:
„Nije čudno to što naše vreme vapi za iskupiteljskom ličnošću, za onim ko se može izvući iz stiska kolektivne psihoze i spasiti barem svoju dušu, koji drugima osvetljava svetionik nade, objavljujući da postoji bar jedan čovek koji je uspeo da se izvuče iz fatalnog identiteta, grupne psihoze.“
Zatim morate deliti i širiti istinu – suprotno od propagande – što dalje i što šire. Pošto je istina uvek moćnija od laži, uspeh propagande oslanja se na cenzuriranje istine. Druga taktika je upotreba humora i ismejavanja radi delegitimisanja vladajuće elite.
Strategija koju je predložio Vaclav Havel, politički disident koji je postao predsednik Čehoslovačke, naziva se „paralelne strukture“. Paralelna struktura je svaka vrsta posla, organizacije, tehnologije, pokreta ili kreativne potrage koja se uklapa u totalitarno društvo, a moralno je izvan njega.
Jednom kada se stvori dovoljno paralelnih struktura, rađa se paralelna kultura koja funkcioniše kao utočište zdravog razuma u totalitarnom svetu. Havel objašnjava ovu strategiju u svojoj knjizi „Moć nemoćnih“.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, kako bi se sprečilo spuštanje u totalitarno ludilo, razumno i racionalno delovanje mora preduzeti što veći broj ljudi. Totalitarna elita ne sedi vrteći palčeve, nadajući se i želeći povećati svoju moć i kontrolu. Ne. Oni aktivno preduzimaju korake za jačanje svog položaja. Da bi se odbranili od njih, oni kojima bi se moglo vladati moraju biti jednako aktivni i odlučni u svom kontra-pritisku prema slobodi.
Sve ovo može biti izuzetno izazovno jer ljudi oko vas podležu kolektivnoj psihozi. Ali kao što je Thomas Paine jednom rekao: „Tiraniju, poput pakla, nije lako osvojiti, ali mi imamo utehu koja kaže da što je sukob teži, trijumf je sve slavniji.“
