Masovna migracija podstiče stambenu krizu u Nemačkoj

Stopa slobodnih stanova u Nemačkoj zabeležila je najveći pad u poslednjih više od 20 godina, pala je na samo 2,5 odsto širom zemlje na kraju 2022. godine, a migracija se smatra jednim od glavnih uzroka krize. Niska stopa slobodnih radnih mesta povećava rente i vrši pritisak na domaćinstva dok se bore sa povišenom inflacijom i oslabljenom ekonomijom.

Podaci koje su u ponedeljak objavili konsultantski institut Empirica i specijalista za nekretnine CBRE, pokazuju da je „tržišno aktivna stopa slobodnih radnih mesta“, stanovi koji se mogu odmah izdati ili ponuditi u zakup u srednjem roku, pala za 2,5 odsto na oko 554.000 stambenih jedinica na kraju 2022. godine, što je pad od 53.000 jedinica u odnosu na 2021. godinu.

Pad je zapravo prilično značajan i, prema rečima generalnog direktora Empirice Rajnera Brauna, najveći je pad od 2020.

„Pad slobodnih radnih mesta 2022. godine karakteriše imigracija oko milion ljudi iz Ukrajine“, rekao je on.

Mila Alečković: Ključni momenti za čovečanstvo, odlučuje se o sudbini sveta, Mario Zna 252, Uživo

Međutim, očekuje se da će se situacija samo pogoršati do 2025. godine, jer se očekuje da će visoke kamate i kolaps u stanogradnji zadržati takvo tržište, što znači više povećanja zakupnina i više nestašica.

U nekim gradovima, stopa slobodnih radnih mesta je zapanjujuće niska. Na primer, Minhen ima samo 0,1 odsto, dok Frankfurt, Frajburg i Minster 0,2 odsto. Kirije su, zauzvrat, takođe visoke u sva četiri grada.

Remix News je u prošlosti opširno pokrivao krizu nekretnina u Nemačkoj, napominjući da su povišene cene stanova i iznajmljivanja u zemlji u velikoj meri vezane za masovnu imigraciju. Dok su ukrajinske izbeglice možda doprinele najvećem povećanju cena zakupa 2022. godine, masovna imigracija sa Bliskog istoka, Azije i Afrike godinama doprinosi krizi pristupačnosti stanova, što je razvoj koji se primećuje širom zapadnog sveta.

Kako je nemački list Die Welt pisao ranije ove godine, suštinski problem nemačke stambene krize nije nužno to što je više od 1,3 miliona ljudi ušlo u Nemačku 2022. godine, a lavovski deo su izbeglice iz Ukrajine, već to što svi prethodni talasi izbeglica odbijaju da se vrate kući.

Pojavila se fotografija Bila Gejtsa sa žrtvom Džefrija Epštajna https://t.co/V8MUQ0wAXm

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 19, 2023

„Uopšte ne bi bio problem da se velike grupe izbeglica iz prošlih ratova ili progona, a još više, odbijenih azilanata ili kriminalaca, stalno vraćaju kući“, piše Die Welt. „Međutim, mreža pravnih zahteva otežava uspostavljanje bilo kakve održive organizacije imigracije. Kada je neko lice priznato, on ili ona obično dobijaju izvršni zahtev za stalni boravak nakon samo tri do pet godina. Vlada čak želi naturalizaciju nakon ovog kratkog perioda. Osim toga, većina odbijenih tražilaca azila ostaje.”

Kristijan Engelhard, upravnik okruga Bergštrase u Hesenu, rekao je da stanovanje postaje sve teže: „Čak i građani koji žele da se presele u naš okrug zbog dobro plaćenog posla teško mogu da nađu pristupačan stan. Zbog nestašice, neke od izbeglica koje su nam dodeljene od 2015. još uvek nisu izašle iz kolektivnog smeštaja.

Prošle godine je rekao da je još 4.000 ljudi dodato njegovoj opštini, rekavši: „To je više od stanovnika naše najmanje opštine u okrugu“.

Troškovi smeštaja migranata takođe predstavljaju veliki pritisak na nemački savezni i državni budžet. Samo u Berlinu 12 centara za smeštaj migranata košta državu više od pola milijarde godišnje, prema podacima koje je objavio berlinski državni parlament nakon zahteva antiimigrantske stranke Alternativa za Nemačku.

Broj stanovnika Nemačke dostigao je rekordnih 84 miliona u 2022. godini, ali ako bi se imigracija smanjila preko noći, stanovništvo bi se zapravo smanjilo, što bi doprinelo povećanju pristupačnosti stanovanja i smanjenju tereta duga migranata, što će Nemačku koštati 36 milijardi evra samo u 2023. godini.

Ove stanove koji su sada prazni nemačka vlada često oduzima da bi smestila migrante.

„Oduzimamo stanove. Tamo smo pri kraju svojih kapaciteta“, rekao je ranije ove godine državni sekretar CDU Severne Rajne-Vestfalije Paul Ziemiak.

Nulta Tačka/Mediji